Izvor: Blic, 15.Jun.2010, 01:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čin slikanja

Goran Rakić,slike; Galerija ULUS; tekst u katalogu Karol Man; izložba traje do 22. juna Goran Rakić (1956) je kragujevački slikar, ali ni po čemu provincijski. Njegovo slikarstvo pripada gornjoj polovini savremene srpske umetnosti. Završio je Akademiju likovnih umetnoti u Sarajevu (1986) u klasi prof. Milivoja Unkovića, a postdiplomske u Beogradu kod prof. Živojina Turinskog. Samostalno je izlagao 25 puta otprilike svake dve-tri godine, grupno mnogo češće. Dobitnik je osam nagrada za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << slikarstvo i crtež.

Karol Man: „Rakićeve slike su do poslednje sitnice sastavljene od boja, zasićene bojama, kao da je slika neka vrsta tropskog bića koje pliva u okeanu blistavih i jarkih tonova... Rezultat je istovremeno duboko ličan i na jedan vrlo izražajan način, podjednako intiman i prevratnički... Slikar s vizijom boja mučenih imaginacijom, beznađem i bespogovornim verovanjem u umetnost."

Ocena: Reč je o koloristički vrhunskom apstraktnom ekspresionizmu. Kao i svaki ekspresionizam, i Rakićev se kreće od unutra prema spolja. „Slikar je subjekat koji iz sebe istiskuje objekat", govorio je Đ. K. Argan. Rakić ima jaku volju da realnost podredi svom likovnom gestu, jarko crvenoj dâ snagu ličnog naboja. ali tako da ona ne deluje agresivno.

Nijedna boja kod njega nije nasilna, ali jeste ekspresivna. Ne predstavlja nijedan konkretan predmet; nazivi slika, bilo apstraktni - poput „Posle ponoći", „Sunčana strana dvorišta", „Putovanje u noć" - bilo konkretni - kao „Vertikalni predeo" ili „Gradačko brdo" - tu su da upute na unutrašnji impuls, a ne na realnost. Ima kod Rakića dovoljno životnog poleta za posvećenost konstrukciji slike isključivo bojom: svaka boja naglašava drugu. Ovde nije reč o hromatskoj arabesci, već o činu slikanja iz sebe, o mukotrpnom radu koji rađa sliku.

Nastavak na Blic...