Izvor: Blic, 21.Jan.2015, 18:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ciklus "Skrajnuti pisci": Stanislav Krakov
Ciklus tribina „Skrajnuti pisci“ je prirodan nastavak ciklusa „Streljani pisci“, održanog tokom prošle godine, a prva tribina biće održana u četvrtak 22. januar u 20 časova u Srpskom književnom društvu i posvećena je Stanislavu Krakovu.
Tribinski ciklus „Skrajnuti pisci“ će u 2015. godini podsetiti javnost na one naše značajne književnike koji su, istina, u vreme ideoloških progona sačuvali žive glave na ramenima ali su predugo držani izvan srpske književnosti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Prva tribina ciklusa posvećena je Stanislavu Krakovu o kome će govoriti Gojko Tešić i Mirko Demić, a razgovor uređuje i vodi Dejan Simonović.
Rođen pre 120 godina, 29. marta 1895. u Kragujevcu. Preminuo u Ženevi 15. decembra 1968. Romansijer, pripovedač, putopisac, filmski stvaralac, novinar. Čovek značajnog književnog dela i burne biografije. Pisac živog, samosvojnog, modernističkog, ekspresionističkog proznog izraza.
Objavljena dela:
Kroz buru, roman (1921),
Krila, roman (1922),
Kroz južnu Srbiju, putopis (1926),
Naše poslednje pobede, memoarska proza (1928),
Plamen četništva, publicistika (1930),
Prestolonaslednik Petar, publicistika (1933),
General Milan Nedić I-II, publicistika (1963. i 1968)
Posthumno objavljeno:
Crveni Pjero, pripovetke, sabrao i priredio Gojko Tešić (1992),
Život čoveka na Balkanu, memoarska proza, priredio Vladimir Dimitrijević (1997)
Filmografija
Za čast otadžbine, bez zvuka (1930),
Kroz zemlju naših careva i kraljeva, dokumentarni film (1932)
Golgota Srbije, dorađena, ozvučena verzija filma Za čast otadžbine (1938)
Stanislav Krakov je učesnik Prvog i Drugog balkanskog, kao i Prvog svetskog rata. Ranjavan sedamnaest puta. Par puta pokušao samoubistvo. Sestrić Milana Nedića.
Micić, Ilić, Zorovavelj...
Za prva četiri meseca predviđene su tribine posvećene Stanislavu Krakovu, Vladanu Stojanoviću Zorovavelju, Ljubomiru Miciću i Aleksandru Iliću.
Saradnik, zatim i glavni urednik „Vremena“, urednik vazduhoplovnog časopisa „Naša krila“, urednik „Telegrama“, urednik „Politike“...
Po pristupanju „Zboru“ Dimitrija Ljotića, bio je, do jula 1940, šef odseka za propagandu pri Generalnom sekretarijatu tog pokreta. Od jula 1940. do 1941. godine bio je direktor Radio Beograda.
Krajem Drugog svetskog rata, u septembru 1944, sklanja se u Austriju, iz koje beži pred agentima nove vlasti. Kao politički emigrant živeo uglavnom u Parizu.
