Izvor: Politika, 21.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čikago i kako mu odoleti
Pozorište na Terazijama, Fred Eb, Bob Fosi, Džon Kender: "Čikago"; režija Kokan Mladenović
Za ovu predstavu bismo mogli da kažemo "jaka stvar"! Značenje i smisao ove pozorišne sintagme zavisi od intonacije sa kojom je izgovarate, pa ona može da znači da je mjuzikl "Čikago", u režiji Kokana Mladenovića, i koreografiji Mojce Horvat, moćna, silna, snažna, poletna, transparentna, satirički izoštrena, oštroumna, bogata i razovrsna predstava, da ume, i uspeva da ponese, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i razočara, ili bi se, ukratko, reklo, da je duža, nego dulja! Zavisi! Zavisi koliko volite džez i igru iz ove muzike, iz džez sveta, izvedenu, koliko vas opseda i zanima atmosfera kabarea i gangsteraja, koliko, i da li vas interesuje, i danas aktuelna strategija preživljavanja i uspeha, laži maži, koliko vam ovakva glumačka podela odgovara, i da li vam istinoljubiva iscrpnost, i satirička mašta Kokana Mladenovića godi.
Kokan Mladenović nas ponovo uverava da je silan, moćan, jak i ponovljiv, da kod njega nema šale ni kad se šali, pa i kad komad, to jest, mjuzikl "Čikago", u čitavoj njegovoj dužini i građi, i ne shvati previše ozbiljno! Mladenović je jednako neumoljiv, žestok, pa drastičan, uman, a onda sterijanski moralizirajući duh, svejedno da li radi Ibzenovog "Per Ginta", Kovačevićevog "Balkanskog špijuna", ili mjuzikl "Čikago".
"Čikago", osobito! Kako bi ova stvar pravljena da uspeva mogla da ne uspe, kako bi smela da bude tanušna, tiha, jedva čujna! Kako bi mogla i smela da propadne! Ovakve stvari se rade na sva zvona, pa kud puklo da puklo! Pa ako je tako, onda napred, iz sve snage, do krajnjih mogućnosti, i preko njih. Dognać i peregnać, što se kaže na iskvarenom ruskom jeziku! Naški bi se reklo, stići i prestići!
U ovoj predstavi se ne peva odviše dobro, ali se peva iz sveg glasa, i duše, do škripe i podrhtavanja, ne igra se bogato i zanosno, ali se igra sa erotičnim nabojem, zdušno i energično, ne glumi se bog zna kako,a li se glumi do daske, kad ne ide "na gore", ka drami, i dramatičnosti, vešto se silazi "na dole", u parodiju, karikaturu, melodramatičnost, sve bez ostatka, bez predaha u koji bi se smestili sofisticiraniji humor, nijansa, lakoća igre. Vidljive grimase drila, volje za uspehom, telesnog, igračkog i pevačkog napora. Predstava deluje celinom, objedinjenom akcijom presudnije nego solo numerama. Ne ostavlja vas same dok orkestar svira (dirigent i aranžer Milan Nedeljković), pritiska, gura, nasrće, osvaja masom, energijom, samouverenošću, elementima spektakularnosti kojoj podrška valjane rasvete nedostaje. Predstava pod visokim naponom, dinamična, puna kinetičke energije, ponekad iznad i izvan dobrog tona, iznad telesnih, glasovnih i glumačkih mogućnosti ansambla Pozorišta na Terazijama.
Za mjuzikl kakav je "Čikago" neophodne su vam bar dve zvezde mjuzikla. Mi, danas, takvih glumaca nemamo, pa je audicija za rad u ovoj predstavi bila dobra ideja. Ne vidim da smo otkrili Ameriku, to jest, zvezde mjuzikla. Doduše, jeste ovo veliki korak za Pozorište na Terazijama, iako nije dovoljno veliki da bismo govorili o otkriću, ili senzaciji.
Katarina Gojković kao Velma Keli se, glumački i pevački, najbolje snašla. Izrazitiji stepen nesigurnosti, u pevačkom i glumačkom pogledu, ispoljila je Jelena Jovičić kao Roksi Hart. Bili Flin Ivana Bosiljčića leporečiv, tečan i tačan, pa ipak, nedovoljno markantan. Ejmos Hart Milana Antonića, nevidljivog stvora među onima koji se ubiše da budu vidljiviji nego što jesu, i uspešniji nego što mogu, varijacija Tošice iz Trifkovićeve "Izbiračice", komičnog i tužnog čovečića rođenog pod nesrećnom zvezdom. Mama Morton Zinaide Dedakin, i Meri Sunašce Nebojše Babića, u raljama parodije i satiričnog karikiranja. Jato žena-zatvorenica, Boba Latinović, Ana Maljević, Vesna Paštrović, Nataša Balog, Jelena Ćosić, predano nose i zrače dramatično-komičnu ostrašćenost povređenog velegradskog taloga.
Scenografija Marije Kalabić delimice sugerira Čikago kao grad u kome je ubistvo oblik zabave. Nazire se, ipak, atmosfera grada kao mešavine kabarea i zatvora, uspeha i prestupa, čovekolikosti i manipulacije. Lana Cvijanović je izazovno razgolitila prepoznatljiv, ponegde ironiziran, kostim života kao kabarea i gangsteraja. Prevod, prepev, dramaturg Marija Stojanović.
Muharem Pervić
[objavljeno: 21.10.2006.]
