Izvor: Politika, 16.Okt.2009, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čik ostanite ravnodušni!
Perkusionisti iz poznate grupe „Stomp” tri puta će nastupiti u „Sava centru”. Ne koriste instrumente, improvizuju, izazivaju publiku i obećavaju šou
EKSKLUZIVNO
Da je juče po podne neko provirio u veliku salu „Sava centra”, pomislio bi da vredni i prilježni radnici čiste i glancaju prostrani pod Plave dvorane.
Međutim, ukoliko bi se približio, shvatio bi da perkusionisti iz poznate internacionalne grupe „Stomp” upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << održavaju probu pred svoj nastup u Beogradu.
Četke, metle, kante i poklopci njihovi su rekviziti iz kojih čudesnim umećem dobijaju zvuk, a koji su ih proslavili širom sveta kao izuzetnu muzičku senzaciju koja publici priređuje zabavnu „kombinaciju perkusija i vizuelne komedije”.
Uoči njihovog nastupa u Beogradu, gde su na trodnevnoj turneji kao gosti 41. Bemusa, tri člana ove osmočlane ekipe sinoć su govorila za naš list.
– Kada su Luk Krešvel i Stiv Meknikolas, tvorci naše grupe, počinjali s radom, muzički instrumenti su bili veoma skupi kao i pravljenje muzičke grupe. Uzimali su ono što su mogli i pokušavali da na nov način osveže ritmove koje svi već poznajemo. Grupa se vremenom proširila i u njoj nisu svi školovani perkusionisti. Neki su muzičari, neki igrači, ali svima nam je zajedničko to što želimo da eksperimentišemo i radimo nešto potpuno drugačije što ne bismo mogli na uobičajenoj muzičkoj sceni. Ovo je prilika da budemo deo velikog šou-programa – kaže Kameron Njulen.
Da bismo shvatili kako dobijaju i „izvlače” zvuk iz predmeta koji im služe kao instrumenti, trebalo bi, kažu, da vidimo njihove probe.
Tada se, ističe Njulen, muče, lutaju, isprobavaju, kreiraju nova dela. Ako iskrsne neki „nesalomivi” predmet, na njemu rade tokom svojih radionica.
Često ubacuju nove trikove, potom ih uvežbavaju, ali i ostavljaju otvorene za nadogradnju koju će osmisliti u hodu.
– Ne koristimo nijedan jedini instrument u našem programu. Tu je samo nekoliko mikrofona i pištaljki, a sve ostalo je napravljeno od raznoraznih objekata i predmeta. Ništa nije kupljeno u prodavnici instrumenata. Koristimo kante, četke, gume, konzerve, bubnjeve napravljene od plastike, kao i kuhinjski pribor, ali to bi već trebalo da ostane tajna – otkriva nam Najdžel Klark.
Kako zapravo izgleda njihov „repertoar”?
– Ne možemo reći da izvodimo klasičan perkusionistički repertoar iako ste nas vi zvali na vaš ozbiljni festival klasične muzike. Znači, sami ste nas tražili" Možda postoje samo dve kompozicije za koje mogu da se napišu note, sve ostalo je naša kreacija. Sedamdeset odsto performansa osmišljeno je u scenariju, a trideset zavisi od nas, vas i toga šta se izrodi te večeri. U programu učestvuje i publika. Ne izvlačimo ljude da se penju na scenu, već oni pokušavaju da udobno sede na svojim sedištima dok njihove ruke počinju da tapšu, oni da skandiraju, a noge da pocupkuju, dodajući ritam. Pa čik ostanite ravnodušni! Šou zavisi od načina na koji nas prihvata publika ili možda ignoriše. Sve je promenljivo – kaže Najdžel Klark.
Dama Melani Čouzi priča da je „Stomp ”osnovan kao ulična grupa osamdesetih godina prošlog veka u Brajtonu. Grupa se vremenom uvećavala ali, kako kaže, ulični momenat je i dalje vidljiv jer na ulici muzičari moraju da drže pažnju publike kako bi im koju paru spustila u šešir. Putovanja su sada, međutim, njihova sudbina.
– Zanimljivo je kako ljudi slušaju muziku na različite načine a reakcije zavise od kulture u koju smo došli. U SAD publika non-stop đuska, želi da upravlja dešavanjem, i ne možete da je obuzdate – vrište i luduju. U delovima Azije publici se, pak, ne sviđaju neki od naših skečeva, dok se u drugom delu programa smeškaju, prekrivajući šakom usta" Večeras motrimo na vas! Već smo uspeli da svratimo u neke vaše barove, gde je fenomenalna živa muzika ali niko od prisutnih nije aplaudirao. Da li je nepristojno tapšati i zviždati? Kad smo zapljeskali, svi su se okrenuli ka nama i pogledali nas kao da smo ludi. Sudeći po tome, ne znamo šta možemo da očekujemo na našem koncertu – zabrinut je Kameron Njulen.
On, ipak, hvali naše dobre restorane, ali kaže da ih više zanima duh i identitet našeg grada, jer smatraju da se Beograd u poslednje vreme dosta menja. „Težak period je iza vas”, dodaje Malani, „i zanimljivo je čuti vaš doživljaj o prethodnoj deceniji kao i o trenutnoj tranziciji”.
Najdžel i Melani žive u Londonu, Kameron u SAD, a kako dodaju, „Stompovi” muzičari su iz Nemačke, Norveške, Novog Zelanda, Brazila" Razni jezici, rase, polovi, ali svako tu ima svoje mesto i možda, smatraju, ta njihova ravnopravnost privlači ljude. Kako kažu, jedna njihova postava nekada nastupa u Londonu, druga u SAD, a za specijalne prilike se okupljaju, kao sada na 41. Bemusu.
O dominantnom komičkom aspektu performansa rekli su sledeće:
– Ako muzika ne donese osmeh na lice, čemu posao muzičara. Na sceni nas je osmoro; i ukoliko ne razumete naš ritam i ne znate šta se dešava, imamo i dvoje svojih „zabavljača” koji će sigurno privući vašu pažnju i učiniti da se osećate prijatnije ako vam već mi to nismo omogućili. Muzika ne mora biti komična zbog komike same, ali dosadno je samo „bubnjati” celo veče, moramo da se zabavimo. Ovo će biti jedinstvena zabava u vašem životu – obećao je Kameron Njulen.
Imaćemo tri prilike da vidimo dugo najavljivani spektakularni šou. Ipak, mala zadrška – oni su „Stomp”, zato ne radite ovo kod kuće.
Mirjana Sretenović
[objavljeno: 16/10/2009]
.jpg)
