Izvor: B92, 02.Mar.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Changeling
Klint Istvud - američka ikona i čovek koga svi pamtimo po rečenici '’dobar čovek zna granice svojih mogućnosti’’ snimio je novi film bukvalnog prevoda ’’Podmetnut’’ ili u originalu ’’Changeling’’.
Već u startu okruženi imenima poput Džona Malkoviča i Andželine Žoli kao i već pomenutog Klinta, dođe vam da odmah skočite iz fotelje i zalepite se za izlog Zvezda filma. Aha, ne može, prodat je. Šta ima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ono u Beogradu? Balkan? Svejedno. Plus još ako ste načuli da je ovaj film brižljivo pakovan kako bi zadovoljio potrebe kako američke kinematografske industrije tako i ovogodišnjeg Kanskog žirija, prosto ostajete bez argumenata zašto već niste pogledali ovaj film.
Ja sam nekako još ranije, što se tiče režije, Klinta svrstao u neku đačku trojku pa nisam toliko žurio, al eto, čisto kurioziteta radi pomenuću da sam ga gledao u autobusu na podužoj relaciji. Pošto autobus nije moj, obično u njemu puštaju filmove poput ’’Svemirci su krivi za sve’’ ili ’’Tesna koža’’, jednom sam čak fasovao i "Čitulju za Eskobara" ali ovome se zaista nisam nadao s obzirom da je u pitanju friška roba.
Sadržaj te friške robe ide otprilike ovako: mladoj samohranoj majci nestane sin. Ona to prijavi policiji. Nekoliko meseci nema nikakvih vesti. Jednog dana joj se javlja policija sa tvrdnjom da joj je pronađen sin i majka odlazi da se sretne sa njim, međutim očekuje je šok. Ne prepoznaje sina, a policija je ubeđuje da je dete njeno.
Ovo je osnova priče koja se na ovim činjenicama dalje nadograđuje i razrađuje i zaista u jednom trenutku čini se da je Klint u rukama imao sve adute da napravi, zašto to ne reći, remek delo.
Međutim to ne biva. Scenaristički, kako i rediteljski propusti su učinili da od sredine filma počnete da gubite orijentir, što je u suštini samo preneseno gubljenje orijentira pomentunog dvojca, scenariste - režisera. Što se tiče glume ona je standardna ali ona ne može da nosi film koji počinje da levitira u negativnom smislu. U filmu postoji pregršt mesta gde je potrebna jako delikatna odluka reditelja šta bi glumac u kom trenutku trebalo da naglasi npr. da li još uvek bol majke treba da bude dominantna crta lika ili već počinjemo da gledamo njenu borbu za menjanje sistema.
Trenutak u filmu, kada prestaje misterija otetog i podmetnutog deteta, postaje trenutak kada se autori počinju dvoumiti da li prave film o tragediji majke, nehumanom sistemu, ili prosto o užasnim zločinima koji su potresli Los Anđeles 1928 godine.
U tom trenutku kada prestane ta misterija, polako počinje da prestaje i interesovanje za film i posle toga vam ostaje samo da hronološki ispratite razvoj događaja.
Nekako je i vidljiva Klintova jednodimenzionalnost. Iako sam ja tokom filma imao više utisak da se radi o političkoj opoziciji nego o čisto filantropskim razlozima angažovanja sveštenika Gustava Briegleba (Džon Malkovič) na strani samohrane majke, Klint Istvud mu daje sve moralne atribute. Ali ako je već hteo da prikaže društvo ogrezlo u korupciju i samovolju, verovatno bi bilo efektnije prikačiti i njemu iste osobine koje krase trenutnu gradsku oligarhiju.Nekako imam osećaj da druga rediteljska ruka poput Formanove ili Hjustonove ne bi propustila priliku da to učini što bi svakako još upotpunilo gađenje nad ionako bestijalnom atmosferom u političkim krugovima demokratsko-građanskog uređenja.
Pretpostavljam da je moguće napraviti adekvatnu tranformaciju sa velike duševne boli na lični samopregor i žrtvu, kako bi se učinilo nešto plemenitno i za društvo, ali u tom slučaju fokusiranost reditelja bi trebalo da ostane isključivo na liku koji je i nosilac tih osobina. Klint i scenarista nekako počinju da menjuju fokuse interesovanja stavljajući u prvi plan sam proces suđenja ili ličnost ubice pretvarajući potencijalno snažan materijal u izvesni holivudski drnč, dobijajući obrise fabričke upakovanosti, što je velika šteta ako naslutite morbidnu istinu i hladan pogled autohtonog, autorskog zaključivanja . Pogleda koji jeste hladan ali jedino on ostavlja tragove na duši koji nose matricu, prvo za lične, a potom i sve druge promene.
