Izvor: B92, 24.Maj.2013, 11:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri koncerta danas na Ring Ring-u
U okviru 18. izdanja festvala Ring Ring danas će nastupiti Anja Đorđević i Svetlana Maraš, The New Songs, Volcano the Bear i Lenhart tapes.
Od 20h u KC REX koncert će održati Anja Đorđević i Svetlana Maraš pod nazivom "Canzone Distorte" i to će biti svetska premijera. Canzone distorte je zajednički projekat dve kompozitorke iz Srbije – Anje Djordjevič i Svetlane Maraš. To je simbioza žanrova i tehnika, i iako govore elokventnim jezikom današnje žive elektronske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << muzike, Canzone takodje sadrže fragmente različitih muzičkih materijala i stilova kao što su govorna reč, opera, ambijentalna muzika, nojz, terenski snimci i pop. One su muzički teatar sastavljen od objekata, reči i zvukova, lov na savršenu pesmu i muzičko igralište gde su različiti muzički afiniteti ove dve autorke našli pomirenje.
Anja Đorđević rođena je u Beogradu. Magistrirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu na odseku za kompoziciju. Od 1994. nastupa kao pevačica i kompozitorka sa različitim ansamblima izvodeći svoju, kao i eksperimentalnu, improvizovanu muziku drugih autora. Sa istaknutim kontrabasistom Vojinom-Mališom Draškocijem, ansamblom Marsija i bendom Ravno nebo nastupala je na brojnim festivalima: BEMUS, Ring Ring, BELEF, Kanjiža jazz festival, InterZone, EXIT, Medjunarodna tribina kompozitora itd. Komponovala je muziku za brojne pozorišne predstave u zemlji i inostranstvu, muziku za savremene plesne predstave: Lift, Self-Erase, Put za Damask, Paranoja šik... Takođe je komponovala muziku za nekoliko dokumentarnih filmova Đinđić - Ein Leben, Mairin Thomais, Battery man, I married a Serb, kao i za mnoge izložbe, instalacije i druge multimedijalne umetničke forme.
Njeno muzičko stvaralaštvo je prvenstveno usmereno na vokalno instrumentalnu muziku, odnosno muzičko pozorište. Tako nastaju opera Narcis i Eho, Tri pesme; Totalna refleksija, Neprijatelj vreme i Nijagara (deo multimedijalne predstave Tesla-totalna refleksija), multimedijalno delo Classifieds, mjuzikl Život Jevremov, Scenska kantata Atlas, kao i mjuzikl za decu Čudne ljubavi (nagrada Božidar Valtrović 2012. za muziku). Nekoliko njenih kompozicija inspirisano je starom srpskom muzikom.
Maja 2005. bila je gostujuća kompozitorka u Međunarodnom centru za kompozitore u Vizbiju, Švedska. Dobitnica je najveće nagrade za kompozitore "Stevan Mokranjac" 2002. godine, za operu Narcis i Eho, koja je u oktobru 2011. premijerno izvedena u gradovima Enleske: Mančesteru, Bredfordu i Londonu. Anja živi i radi kao freelance kompozitorka u Beogradu.
Svetlana Maraš je kompozitorka i sound umetnica iz Srbije. Studirala je kompoziciju na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i magistrirala na odseku Zvuk u novim medijima u Medijskoj laboratoriji Aalto Univerziteta u Helsinkiju. Posle godina formalnog muzičkog obrazovanja, krenula je putem ekstremnog eksperimentisanja koji ju je doveo u polje gde se muzika prepliće sa drugim žanrovima umetnosti i naukom, nalazeći adekvatan izraz u formi interaktivne zvučne instalacije, živoj elektronskoj muzici, zvučnim objektima i teorijskom radu koji se bavi ovim temama. Svetlana ima značajno iskustvo u izvođenju elektro-akustične muzike u kolaboraciji sa drugim muzičarima i solo. Njeni radovi su izvođeni širom sveta na mestima kao što su Muzej Savremene umetnosti u Masačusetsu (Bang on a can letnji institut), Međunarodna konferencija kompjuterske muzike (ICMC) u Njujorku, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Kunstradio-Radiokunst, Radio Beograd, Orpheus institut za muzičko istraživanje u Gentu, na konferenciji The Global Composition u Darmštatu, a apstrakt njene magistarske teze objavljen je od strane vodećeg umetničkog žurnala - Leonardo Electronic Almanac.
U nastavku programa nastupiće The New Songs. Oni stvaraju muziku koja donosi jedinstvenu i prefinjenu svest o zvuku. Koristeći glas, preparirani klavir, prepariranu gitaru, baroknu gitaru, citru i različite predmete, stvaraju duboko lično viđenje toga kako pesma može da se gradi, izvodi i da zvuči, a da i dalje ostane samo pesma. Posle uspešnih koncerata, izdali su prvi album 2012. za izdavačku kuću Umlaut Records France. The New Songs je multinacionalni sastav koga čine četiri jaka muzičara, a uprkos njihovoj mladosti svako od njih je samostalno postigao veliki uspeh. Članovi su:
Sofia Jernberg [Švedska]: glas
Eve Risser [Francuska]: klavir,
Kim Myhr [Norveška]: gitara, barokna gitara, citra, ksilofon
David Stackens [Švedska]: gitara, preparirana gitara, e-bows
The New Songs teže da ožive inače tradicionalno opterećenu formu pesme. Eve i Sofija su pravile kompozicije koje dekonstruišu, rasparčavaju, ispituju i postavljaju pesmu u novi muzički kontekst. Materijal se zasniva na interesovanjima ovo četvoro muzičara za apstrakcijom zvuka, zvučnom iluzijom, produženim sviranjem; svi su veoma uvučeni u svet improvizovane muzike. Izazov je da se ovi elementi integrišu sa stihovima u formu pesme - da bi to postigli, morali su da oslobode svoju muziku dogmi i stilskih zahteva i da se postave između teksture, melodije i buke, harmoničnog i disonantnog, apstraktnog i konkretnog, konvencionalnog i nekonvencionalnog, linearnog i horizontalnog. Ovaj kvartet ne „igra na sigurno" - ovi muzičari su dovoljno hrabri da izađu iz zone udobnog.
Gostovanje The New Songs su omogucili Švedski Savet za Kulturu i Ambasada Kraljevine Norveške i Švedske u Beogradu.
Nakon koncerta u REXu, publika će od 23h moći da prisustvuje koncertima Volcano the Bear (Skotska) i Lenhart tapes (Srbija) u Kulturnom centru Drugstore.
Volcano the Bear su, kako navodi magazin The Wire „stvorili muziku koja je među najfinijom i najluđom snimljenom ili živom muzikom u Britaniji u poslednjih 10 godina… ”. Prema časopisu Loosing Today „niko nikada nije, niti će, zvučati kao Volcano the Bear“. Oni su jedna od najbolje čuvanih tajni eksperimentalne muzike.
Oni su proračunato histerična mešavina This Heat-a, Robeta Wyatta, Fausta i The Residents, elektroakustične forme musique concrète i etno folka, sa povremenim scenicnim improvizacijama.
Osnovani su 1995. i posle nekoliko samostalno izdatih kaseta i CD-ova, svoj prvi pravi album „The Inhazer Decline” izdaju za United Dairies 2000-te godine. Od tada, izdavali su albume za različite izdavačke kuće, kao što su: Misra, Beta-Lactam Ring, Textile, Digitalis, Pickled Egg, Alt Vinyl i No-Fi, kao i za sopstevenu kucu Volucan & Volfurten. Na snimcima, Volcano the Bear nude potpunu i zadivljujuću muziku apsurda na najlepši mogući način. Uživo, oni su duet Daniela Paddena i Aarona Moorea. Njihovi nastupi su jedinstveni i često haotični, puni energije i inventivnosti, uvek obojeni njihovim izuzetnim multi-instrumentalizmom.
Pored njihovog rada u sastavu Volcano the Bear, članovi su konstantno angažovani u drugim projektima. Padden u grupi The One Ensemble, gde istražuje eksperimentalni zvuk tzv. chamber-folka i stvara muziku za pozorište i film. Snimio je i nekoliko samostalnih albuma, nastupao sa Glasgow Improvisers Orchestra, Billom Wellsom, Fredom Lonberg-Holmom i njujorškim pesnikom Bobom Holmanom. Moore nastupa još is a pariskom improve grupom Textile Orchestra, bendom Amolvacy (sastavljenom od članova No-Neck Blues band), argentinskim improvizatorom Alanom Courtisom i drugima.
Nastupi Volcano the Bear su nezaboravni ili, kako su 2007. najavljeni na festivalu Avanto: „VTB kombinuju improvizaciju i eksperiment sa koncepcijom muzike koja se graniči sa antropološkim. Njihovo ogromno poznavanje tradicija i eksperimentalne i folk muzike, u kombinaciji sa ostalim njihovim uticajima, čini da je ovaj bend teško svrstati u određenu kategoriju. ”
Lenhart Tapes je projekat koji kreira muzičke pomije. Između ostalog, mogli bismo reći da je narodnjak, ali to ne bi bilo dovoljno. Bolje bismo ga opisali kao muzičko veštičarenje, čiji je dijapazon vradžbina opsceno eklektičan. Bez zadrške, Lenhart ubacuje moderne, tradicionalne, avangardne i treš sastojke u svoju pitu savijaču, i reciklira ih u nezaustavljivoj spirali loopova i transa. Sredstva i sirovine koje koristi su relikvije davnih kultura: stare kasete sa buvljaka, puštane na pokvarenim vokmenima. Ipak, Lenhartov ‘vudu’ nije u patini analogne tehnologije, nego u genijalnom žongliranju nespojivim muzikama; iz disharmonija i asinhronosti, on izvlači neočekivane estetske i emotivne rezonance.
