Izvor: Blic, 15.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri decenije sramote
Četiri decenije sramote
- Bio sam zapanjen kada sam u subotnjem 'Blicu' video tekst o zakopanom arhivu Kraljevine Srbije kod Železničke stanice u Kruševcu. Skandalozno je da to decenijama tako stoji, da neki ljudi znaju, a niko ne odreaguje, niko ništa ne preduzme! - rekao je za 'Blic' Miladin Lukić, zamenik ministra kulture u Vladi Republike Srbije.
Miladin Lukić je već kontaktirao s Arhivom Srbije u Beogradu i Istorijskim arhivom u Kruševcu, kako bi se preduzele >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hitne mere da se ova značajna dokumentacija koja je već skoro čitav vek pod zemljom, konačno iskopa. Zvaničnu podršku akciji koju će pokrenuti Ministarstvo kulture uputio je juče Milomir Stević, direktor Arhiva u Kruševcu.
- U dogovoru sa Arhivom Srbije predložili smo Ministarstvu da se zajedničkom akcijom, čim vremenski uslovi dozvole, izvrši sondažno iskopavanje. Za to će nam verovatno biti potrebna i dozvola Ministarstva saobraćaja, a verovatno i 'Železnica Srbije' ukoliko bi došlo do pomeranja koloseka - objasnio je Stević.
Priča o zakopanoj arhivi Kraljevine Srbije na Železničkoj stanici u Kruševcu stara je skoro četiri decenije, od kada su komunalci slučajno naleteli na sanduke pune poverljivih akata. Do tada se znalo da je više sanduka arhive sa povlačenjem vojske pred početak Prvog svetskog rata iz Beograda preneto u Kruševac, ali se nije znala tačna lokacija gde su zakopani. Iako je Arhiv Srbije više puta obavešten ovom pronalasku, kao i tadašnja republička zajednica kulture, niko do sada nije odreagovao. Dugogodišnjim apelima Slavoljuba Bojića, nekadašnjeg arhiviste Narodnog muzeja u Kruševcu, do objavljivanja njegovog rada sada u muzejskom zborniku niko nije pridavao značaj.
- Odjednom sam postao popularan kao da sam pet knjiga napisao, po čitav dan me zovu novinari. Bio je u Kruševcu jedan fotograf koji je stalno pokazivao mesto na kojem je zakopana kruna i blago cara Lazara, pa su mu se svi smejali. Eto tako sam se i ja osećao, mada ne verujem da su me baš kao njega gledali jer sam ipak stručan u ovoj oblasti - smeje se na svoj račun Slavoljub
Bojić. Nije ni mogao pretpostaviti da njegov rad izazvati toliku pažnju, objavio ga u zborniku kako bi čitavu priču sačuvao od zaborava.
- Kako se sve do sada svodilo na čaršijske priče rekla-kazala, tek ovaj Bojićev tekst nam je dao dobru potporu za preduzimanje konkretnih koraka za iskopavanje - naglašava Milomir Stević.
Nažalost, prema procenama stručnjaka laboratorije Arhiva Srbije, pitanje je da li je sada uopšte nešto od tajnih spisa Kraljevine Srbije moguće spasti. Ni metalni sanduci nisu garancija da je posle veka pod zemljom papir ostao očuvan. M. Graf
