Izvor: B92, 21.Jul.2017, 17:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čestere...
Nisam ljubitelj gitarskog zvuka, nikada mi nije stvarao preveliki užitak, šta više, uši mi nisu najbolje podešene za primanje distorzije. Tome posledično, nije ni da se previše razumem u sve to, doduše duduk nisam, ali ozbiljan laik – itekako.
Meni se, narodski rečeno "recitovanje uz muziku" zalepilo za srce, a posledično i sve što ima bilo kakvu dodirnu tačku sa tim.
Kako pripadam generaciji koja nije baš mogla da uhvati recimo Džordana ili Limp Bizkit >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u punoj snazi, sva pažnja mi je bila usmerena na ono što je bilo "moje vreme" – uporedno s tim to bi bili Kobi i Linkin Park.
Dok je odlazak prvopomenutog u penziju bio očekivan, najavljivan, čak je možda došao i prekasno, sa ovim drugim je stvar mnogo teža... Ako me je stomak zaboleo od patetike koju je pratila poslednja Brajantova sezona, onda me je vest o Česterovoj smrti pogodila direktno u dijafragmu i ostavila u mukloj tišini.
Muzički tokovi su me potpuno pregazili, vraćanje na staro mi je pomalo dosadilo, a era hiperprodukcije ne dozvoljava "drugo mišljenje" – na prvu cenim sve što čujem i uglavnom mu se ne vraćam.
Sve mi je toliko postalo jednolično, a istovremeno bezlično da po rubovima sećanja često kopam, tražeći nešto što me je nekada pomeralo.
Tako mi se u plejer vrate prvi Prti Bee Gee, Tupak, Bigi, stari Ajs Kjub, a kad se setim nekih drugara i nekih situacija tu je LP i njihov Numb, uz podrsku Džej zija, da ne nabrajam ostale pesme, ko zna zna, ko ne zna, neka sluša, ako može. Navešću posle i zašto.
Jasno je kako sam zavoleo LP, Majk Šinoda mi je jedan od najgenijalnijih likova ikada, na prvo viđenje, a vremenom je moju naklonost dobio i momak sa vatrom na rukama i bolom u glasu. Jezivim, mračnim bolom, vriskom koji ježi dlake i zabada se direkt u svaku dušu koja u sebi ima neki mračan i destruktivan deo.
Posle objavljivanja vesti mi je bilo malo žao što se češće nisam vraćao na LP. Vratio sam se... Verovatno poslednji put... Svaka pesma sada zvuči potpuno morbidno, a iz Česterovog glasa kao da se čuje onako cinično – "Ala sam vas zaj..o..."
U duhu distorzije i surove poezije uz muziku koju mi ljubitelji zovemo rep, za kraj – J..i se Čestere i hvala ti za glas koji mi je obeležio mladost, a nisam ti se nadao nikad.
Spasoje Veselinović
