Izvor: Politika, 14.Maj.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Černobiljske jagode
„Sećam se katastofe u Černobilju, koja se desila 1986. i kako sam kupila prelepe i nuklearnim otpadom načete jagode, od kojih je moja majka napravila džem. Dala mi je da ga ponesem u Englesku. Međutim, te jagode su od početka bile metafora za Istočnu Evropu i za svet iz kojeg dolazim, tako lepe i tako zatrovane ideologijom. Jagode su i metafora za moje telo, koje sam takođe videla kao zagađeno voće, čitavo spolja, ali trulo iznutra. Kako god, rak je mogao da bude taj okidač koji me >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je pokrenuo da napišem priču”, rekla je povodom svoje knjige „Černobiljske jagode” (izdanje „Geopoetike”) Vesna Goldsvorti, britanska književnica srpsko-crnogorskog porekla, univerzitetska profesorka, i prevodilac, koja je u ovom delu pripovedala o sopstvenom životu, odrastanju u Beogradu, ljubavima, rođenju sina iz braka sa Englezom, teškoj bolesti, ali i o vremenu ideološke letargije i društvenog i pojedinačnog samozaborava, istoriji, svetu koji je napustila i koji je potom izabrala. Njena prethodna knjiga „Izmišljanje Ruritanije”, pak, studija je o slici Balkana u britanskoj prozi 19. i prvih decenija 20. veka, kao i o dominantnim modelima oblikovanja te slike. Za zbirku poezije pod naslovom „Solunski anđeo”, koja se bavi temama seoba, sećanja i evropskih ratova, nedavno je dobila međunarodnu nagradu „Robert Krošou”, koja se dodeljuje u Kembridžu a nosi ime čuvenog engleskog metafizičkog pesnika iz 17. veka.
Vesna (Bjelogrlić) Goldsvorti (1961. Beograd) redovni je profesor engleske književnosti na Kingstonskom univerzitetu u Londonu. Studije jugoslovenske književnosti i opšte književnosti završila je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1986. godine živi u Londonu. Predavač je po pozivu i na američkim univerzitetima Sent Lorenc u Njujorku i Baknel u Pensilvaniji. Autor je i knjige „Izmišljanje Ruritanije: Imperijalizam mašte” i urednik edicije „Svetovi pisma” koja izlazi u Noriču. Kada je pitaju za uspeh u inostranstvu, ističe energiju koju je uložila u svoja dela kako bi pronašla publiku, o onoj srpskoj, odvažnoj, strani koja joj je pomogla da se upusti u avanturu putovanja. Sa „Černobiljskim jagodama” provela je sedam meseci na festivalima, na snimanjima, potpisivanjima, putovanjima. Svog petogodišnjeg sina vodila je često sa sobom i on je već bio navikao na čitaoce, postere, na majku koja sedi na podijumu i odgovara na pitanja.
Vesna Goldsvorti ruši mit o tome da svetski ratovi počinju upravo na Balkanu, i radije govori o žrtvama nego o zločincima. „Ja i moj muž Englez imamo u porodičnoj istoriji mnogo više onoga što nas spaja nego onoga što nas razdvaja: verujem da se to odnosi i na zemlje iz kojih dolazimo”, kazala je u jednom intervjuu. Svoj dvojni identitet Vesna Goldsvorti vidi i kroz dvostruko poreklo svoga sina, kome je, kako kaže, želela da ostavi materijal za stvaralaštvo, i za čiji se identitet borila pišući.
Marina Vulićević
objavljeno: 15.05.2011
