Izvor: Politika, 23.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Centar dešavanja
Podignuta 1958. godine protivzakonito, postala je nadaleko poznata
NIŠ – Na čuvenoj letnjoj pozornici u niškoj Tvrđavi nedavno su završene internacionalne horske svečanosti. Uskoro će ugostiti domaće i svetske džez-muzičare u okviru niškog džez-festivala "Nišvil" koji se iz skučenih sala seli na ovo mesto, a krajem avgusta predstoji tradicionalni festival glumačkih ostvarenja – Niški filmski susreti. Ovde se održava i festival za mlade "Nisomnia", popularno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nazvan "Niški egzit", kao i brojne druge manifestacije. Za prošlogodišnju "Nisomniu" su čak uklonjene sve stolice, jer sa sedištima može da primi 3.000 posetilaca, a bez njih dvostruko više. Vraćene su pred sam početak ovogodišnjih horskih svečanosti, uz trošak iz gradske kase od blizu milion dinara i uz rizik da majstori ne stignu da obave posao na vreme.
Nema sumnje da je letnja pozornica u niškoj Tvrđavi postala sinonim kulturnih događanja, pa stoga ne treba da iznenađuje sve ono što se dešava oko nje. Dok jedni ocenjuju da ima izvanrednu akustiku, drugi bi akustičnost popravljali uz pomoć tehničkih pomagala, jedni su za pokrivanje, drugi protiv. Svetski i domaći učesnici raznih manifestacija hvale je kao vrhunsko arhitektonsko delo. Stručnjaci ocenjuju da bi akustičnost mogla da se poveća, recimo, uz pomoć panoa, kako se čulo na tribini horskih svečanosti. A kiša koja je pratila završno veče ove manifestacije, aktuelizovala je ideju o pokrivanju.
Letnju pozornicu od same ideje da se gradi prate polemični tonovi, ponajpre zato što je za njenu lokaciju odabrana Tvrđava koja je pod zaštitom države. Izgrađena je 1958. godine upravo za održavanje smotri horova, a projektant je bio čuveni arhitekta Gligorije Samojlov koji je u Beogradu projektovao niz značajnih objekata.
Samojlov je došao u Beograd 1921. godine kao emigrant u toku boljševičke revolucije. Rođen je 1904. godine u Rusiji, umro 1989. godine u Beogradu. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočenik logora u Buhenvaldu. Nazivali su ga magom akustike, a u Nišu je poslednji put bio 1970. godine, kada je i posetio svoje delo – letnju pozornicu u Tvrđavi. Zabeležene su tada njegove reči : "Oprezno i mudro sa natkrivanjem ovog sjajnog koncertnog auditorijuma pod vedrim nebom".
Pitanjem letnje pozornice bavi se i časopis za negovanje tradicije i očuvanje baštine Niša "Niški vesnik" koji iz pera glavnog i odgovornog urednika, Srećka Taritaša, podseća na okolnosti i način gradnje ovog objekta.
U međurepubličkim dogovorima tadašnje Jugoslavije, Srbija i Niš izborili su se da se smotra horova održava u Nišu. Ali gde? Tada je odlučeno da se pozornica gradi u niškoj Tvrđavi – na kineski način. – Čitav grad se podigao na noge. Preduzeća su ustupila stotinu kamiona koji su se prepuni, kao nepregledna reka, danonoćno kretali ka Tvrđavi, a više od tri stotine radnika Mašinske industrije i građevinskih preduzeća ispunilo je veliki prostor gradilišta. Prizor je bio upravo filmski i neorealistički. Mnogi zainteresovani koji su sve to posmatrali sa zidina, u šali su taj mnogoljudni prizor nazivali "kinesko gradilište", podseća na te dane Taritaš.
Međutim, podseća on, pre tog kineskog načina gradnje, trebalo je rešiti veći problem – ući u planirani prostor i graditi, ali bez dozvole za koju nije bilo vremena, niti bi je neko uopšte dao, jer se radilo o spomeniku kulture. Problem je rešio profesor dr Dimitrije Kulić, tada predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Niša koji je rekao – "Gradite!"
Kulić nije uhapšen zbog ove protivzakonite radnje, možda zato što je bio i predsednik Okružnog suda u Nišu, a objektu su se divili i oni iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Tvrđava nije bila ni za pedalj ugrožena i oštećena, o čemu se postarao nenadmašni i neponovljivi projektant Grigorije Samojlov, zaključuje Srećko Taritaš.
Milan Momčilović
[objavljeno: 23.07.2006.]
