Izvor: Blic, 17.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene kineske, roba domaća
Cene kineske, roba domaća
U Wiesbadenu ima sve više otmenih prodavnica, sa divno uredjenim izlozima. Svi se utrkuju da privuku kupce, pa tako, u jednom od mnogih piše, da je sve unutra za samo petsto dinči, pa volja ti da kupiš čarape, gaće ili svečano odelo. Giljaš dalje, kad tamo još jeftinije. Popust devedeset devet posto, što će reći, za džabaka. A onaj jedan posto je (koliko kapiram) za čistačicu, da izriba pod, kad prodje stampedo kupaca, željnih da pazare, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a da ne isprse šlajpik. U sledećoj radnji nude poklon uz ono što pazariš. Pa uz poklon, još jedan poklon, što si ušao u prodavnicu. Onda poklon zato što si pažljivo razgledao robu. Pa poklon što nisi pljunuo na pod, ni šutnuo prodavca. I tako, kupiš šnalicu za kosu ili pertlu za cipelu, a dobiješ komplet opremu za kujnu. U dovijanju za kupce, ima i onog - roba na kilo. Kažeš – molićulepo dvesta trideset grama suknje na preklop, ili pola kila majice na bretele. Trista pedeset grama kratkih pantalona…Dopao mi se i onaj u kojem piše - firmirana polovna roba, što znači da onaj ko nešto kupi, može da oseti vonj bivšeg bogatog vlasnika, koji je stvarčicu jednom obukao, oznojio se i onda dotičnu frljnuo u djubre. Ima i onog - JEFTINA prvoklasna SKUPA renomirana uvozna odeća. Udjem, da vidim lika koji je smislio tu enigmu. Ako se slučajno upustiš u avanturu da je rešavaš, zamanta ti se u glavi i nema šanse da ne opilješiš pola radnje. Ipak, oborio me s nogu natpis u jednom omanjem izlogu u kojem ogromnim slovima piše – CENE KINESKE, ROBA DOMAĆA. Već dva meseca pokušavam da rastumačim u čemu je fora, al ne ide. Da sam kojim slučajem upisala kurs kineskog, već bih se poprilično dobro sporazumevala sa braćom Kinezima. Ovako, džaba trošim vreme – dok filozof u radnji jede burek i smišlja nove rebuse za glupe kupce.
