Izvor: Blic, 05.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čemu taj video!
Čemu taj video!
Video u našoj pozorišnoj sredini nije još dovoljno ni viđen ni upotrebljen, a već neki naši gledaoci pa i kritičari, sa rukama u džepovima, uzvikuju: 'Dosta već sa tim videom!'
Pomoću videa Bojan Đorđev je rešio celu svoju predstavu 'Operrra je ženskog roda' (Belef 2005). Glumci i pevači igrali su iza ekrana, a mi smo sva dešavanja videli samo posredstvom kamere ili kao senke. Bila je još konsekventnija upotreba videa nego kod Kastorfa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u 'Poniženim i uvređenim', Mijača u 'Psećem valceru' (ne baš video, već pokretna projekcija po kulisama) ili na Bitefu viđene predstave 'Pablo u Plusfiijali' ili 'Eraritjaritjaka'. Kod Poleša i Gebelsa katkada se glumci ipak s vremena na vreme pojavljivali pred nama živi, od krvi i mesa.
Ali nije sad reč o tome...
Na redu je moje malo podsećanje da je pozorište u svojoj dugoj istoriji oduvek najnovije pronalaske koje je donosila civilizacija koristilo kao novo i osvežavajuće umetničko sredstvo izražavanja.
Tako prednosti visokorazvijenog graditeljstva koristi helenska kultura, gradeći amfiteatre sa zavidnim poznavanjem akustike.
Nove tehnološke mogućnosti u doba baroka maštoviti pozorišni stvaraoci su u Italiji koriste da naprave propadališta i smenu kulisa.
Elektrika samo što je izmišljena već ulazi u pozorište i revolucioniše scenski izrazu, sve do vrhunaca novog pozorišta Krega i Apije, začetnika svega što je pozorište stvorilo u XX veku. Novoizmišljene projekcije odmah koristi revolucionarno Piskator u svom epskom teatru.
Kad je reč o novim tehnologijama, samo je pitanje kako su ih pozorišni umetnici iskoristili, kako su je svojom pozorišnom filozofijom i emocijom sebi potčinili. Tek kad nedaroviti budu video previše zloupotrebljavali, s pravom možemo da im dobacimo: 'Vi mediokriteti, oladite, prepustite novo majstorima!'
