Izvor: Politika, 17.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekićem po freskama
Najdramatičnije stanje je u Bogorodici Ljeviškoj, kaže profesor Centralnog instituta za restauraciju iz Rima
Alesandro Bjanki je istoričar umetnosti pri Centralnom institutu za restauraciju iz Rima. Odgovoran je za sve inicijative koje ovaj Institut sprovodi na Kosovu zajedno sa Intersosom, nevladinom organizacijom koja je od 2000. godine preuzela inicijativu za očuvanje kulturnog nasleđa Kosova i Metohije.
Alesandro Bjanki je na Kosovu od 2001. godine i rukovodio je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istraživanjima na Pećkoj patrijaršiji. U razgovoru za "Politiku" (uz prevodilačku pomoć konzervatora Danijele Korolije-Crkvenjakov), profesor Bjanki govori o stanju kulturnog nasleđa na Kosovu.
● Šta je Centralni institut do sada uradio na Kosovu, kada je reč o zaštiti pravoslavnog kulturnog nasleđa?
– Pre tri ili četiri godine radili smo mali deo koji se odnosio na čišćenje fresaka u Pećkoj patrijaršiji, a zatim smo obavili snimanje svih unutrašnjih prostora, radili grafičku dokumentaciju koja bi trebalo da bude završena za par nedelja. Freske nisu toliko bile oštećene tokom sukoba, one su bile oštećene usled toga što godinama nisu održavane. Sarađivali smo sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture. Mislili smo da sa njima uradimo posao grafičke dokumentacije što je osnova daljeg praćenja i održavanja stanja. U opštini Goraždevac osnovali smo radionicu u kojoj jedan deo posla obavlja šest mladih ljudi iz Goraždevca koji su naučili da rade kompjutersku obradu i to čine pod našim nadzorom.
● Kako su usaglašena Vaša istraživanja sa radovima koje je Republički zavod za zaštitu spomenika počeo u Pećkoj patrijaršiji?
– Konstatovali smo da nema velikog problema sa kapilarnom vlagom u ovoj crkvi. Ali, odluke o intervencijama donose srpske nadležne službe, a ne mi. Vlaga nije osnovni problem, već višedecenijska zapuštenost fresko slikarstva, pošto postoje mala potklobučenja. Sledeće godine planiramo da radimo na Dečanima, ako bude raspoloživih sredstava. Postigli smo dogovor sa monaštvom i to bi trebalo da koordinira Unesko. Tamo su još pre dve godine završeni radovi na konaku. Nije dramatična situacija za freske ni u Pećkoj patrijaršiji ni u Dečanima. Najdramatičnije je u Bogorodici Ljeviškoj. Oštećenja su velika, ali ne znam da li i ko će tamo intervenisati. Od našeg instituta to nije zatraženo. Ova crkva uništena je u požaru 17. marta, a freska Bogorodice je potpuno upropašćena čekićem... Očekujemo da uskoro dođe do inicijative za nastavak radova.
● Kakav je odnos stručnjaka Vašeg instituta na terenu sa našim crkvenim vlastima na Kosovu?
– U Pećkoj patrijaršiji nismo imali nikakvih problema jer zajednička institucija kojoj se obraćamo je Republički zavod za zaštitu spomenika. Imali smo problema u Prizrenu, sa vladikom Artemijem. On je malo tvrd. Protivi se tome što zapadnjaci rade na restauraciji Bogorodice Ljeviške. Želeo je da to rade samo Srbi. Mi kao Institut imamo direktan kontakt sa Unmikom i informišemo ih o svemu što radimo na teritoriji Kosova. Imamo i pristanak Unmika za sve radove koje izvodimo. Situacija na Kosovu nadrasta naše napore, ali mi se trudimo da radimo najbolje što umemo i da doprinesemo tolerantnijoj atmosferi.
● Šta je Vama kao istoričaru umetnosti najimpresivnije u oblasti kulturnog nasleđa na Kosovu?
– Pravoslavno nasleđe je apsolutno najvažnije na Kosovu. Tamo su remek-dela hrišćanske srednjovekovne umetnosti. Ja sam posebno specijalizirao vizantijsku umetnost i zato se na Kosovu osećam kao kod kuće. Za mene, ali i za Institut, najvažnije nasleđe na Kosovu je pravoslavno nasleđe. U evropskoj kulturi hrišćansko nasleđe na Kosovu je veoma značajno. Ali posle tako razarajućih sukoba, kada se identitet naroda identifikovao sa nasleđem, objekti kulturnog nasleđa postali su cilj vojnih akcija. Mi posmatramo spomenike kulture kao nešto što pripada datoj teritoriji, a ne etničkoj zajednici. Dakle, onaj ko živi na određenoj teritoriji, trebalo bi da posmatra tu teritoriju zajedno sa njenim nasleđem. Ali, to ne možemo mi da rešimo, možemo učiniti samo mali korak. Ja sam učio da je kulturno nasleđe dokument prošlosti i činjenica da su se spomenici ovako tretirali u Evropi 90-ih godina 20. veka, kao što je to na primer bilo u 15. veku u Italiji, za mene je zaista šokantno. Kosovo nije zaboravljeno u Italiji, vrlo živo se prati šta se dešava jer najvažniji spomenici evropskog srednjeg veka nalaze se na Kosovu.
● Kakvi su Vam lični utisci koje ste poneli sa Kosova?
– Teško pitanje. Mi se trudimo da uradimo što više na poboljšanju psihičkog stanja obe strane. Radimo i sa Albancima i važno nam je da ne postoji konflikt koji utiče na nasleđe na teritoriji, ali to nije lak zadatak. Oseća se određena napetost, ali lično, nikada nisam imao utisak da smo u opasnosti. Malo ima struje, sve je napušteno, ništa se naročito ne događa kada je reč o društvenom životu...
Marija Đorđević
[objavljeno: 17.12.2006.]
