Izvor: Blic, 02.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekam na prave promene
Čekam na prave promene
Knjiga 'Elizejska trilogija' (koja se inače sastoji od knjiga 'Novi potop', 'Novi Nojev kovčeg' i 'Novi čovek') obuhvata radove jednog od afirmisanijih mlađih predstavnika ovdašnje poezije. U poslednjih nekoliko godina često se vraćate svom rodnom gradu - Vukovaru. Kako reagujete na ono što vidite u tom gradu?
- Vukovar je od jednog predivnog baroknog grada, punog zelenila i mladosti postao grad socioantropoloških i egzistencijalno-kulturoloških >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << paradoksa. Vukovar je danas, najblaže rečeno, jedan arhitektonski galimatijas u kojem su najvitalniji objekti (bolnica, banke, pošte, hotel, pijace, trgovine, stambene zgrade) noviji i lepši nego ikad, dok ih okružuje more do temelja razrušenih privatnih kuća koje od 1991. godine do današnjeg dana nisu ni taknute. U Vukovaru danas gotovo da i nema mladih, jer hrvatska vlast vodi jednu perfidnu politiku konspirativnog egzodusa. Šta pod tim podrazumevam? U poslednjih deset godina niko nije ni prstom makao da bi se obnovio bar jedan od tri privredna giganta. Naravno, to je tendenciozno učinjeno kako bi se u nemogućnosti bilo kakvog zaposlenja što veći broj mladih iselio. Nažalost, u tome su u velikoj meri uspeli, pa je tako Vukovar sada grad penzionera i onih ljudi koji zaista ne mogu ili nemaju gde da odu. Možete li uporediti Hrvatsku i Srbiju nakon svega što nam se dogodilo?
- Na kulturološkom planu Hrvatska se ne može meriti sa Srbijom, ni sa filmskom, ni sa pozorišnom, ni s književnom, čak ni sa klasičnom muzičkom scenom... Ako se vaše pitanje odnosi na političke prilike, onda sa žalošću moram da kažem da se Hrvatska demokratizovala (ma šta to trebalo da znači) pre nas, ali s velikom nadom očekujem da će se i Srbija opametiti i probuditi iz desetogodišnje agonije i vaistinu vaskrsnuti. Promene koje su se dogodile 5. oktobra prošle godine su, metaforično rečeno, samo prelaz sa F-dura na cis-mol. One prave promene, koje istinski priželjkujem, dogodiće se onog dana kada u potpunosti budemo svesni našeg korena i duhovnog identiteta, odnosno monarhije i pravoslavlja. Kakav je vaš odnos prema kulturnoj sceni Beograda i kako doživljavate beogradsku književnu čaršiju?
- S obzirom na to da je Beograd u prethodnoj dekadi bio najanatemisanija metropola i da pored svih mogućih blokada trpi i blokadu na kulturološkom planu, neizmerno se divim ljudima koji kulturnu scenu Beograda čine ovoliko živom i vitalnom. S druge strane, Beograd od pamtiveka deluje po principu kofe pune rakova - čim se jedan popne na vrh, onaj sa dna želi da ga povuče nadole. Ja to zovem čuvenim 'bonsai sistemom'. Čini mi se da nijedna čaršija nije toliko nemilosrdna prema autohtonosti, autonomnosti i uspehu svojih esnafskih saputnika kao što je to beogradska književna čaršija. B. Kojadinović
