Izvor: B92, 12.Jul.2009, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćaskanje na tvrđavi: Sibel
Brazilka Sibel Kavali nastupila je drugog dana "Exit" festivala na Suba bini, koja je ove godine organizovana u čast njenog prijatelja i mentora kompozitora Mitra Subotića-Sube.
B92: Ovo je prvi put da si u Srbiji. Kaži mi kako ti se dopada Novi Sad i Srbija?
Sibel: Prelepo je. Kroz prozor automobila videla sam jednu ulicu koja je bila tako lepa, da sam poželela da stanemo i da izađem da se prošetam, ali nažalost sutra odlazimo rano. To je tužna strana >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << boravka na turneji .
B92: Kaži mi, da li ti se dopadaju ljudi ovde, mi smo topli, ali je napolju hladno i pada kiša?
Sibel: Ljudi su fantastični. Padala je kiša dok smo svirali, a ljudi su plesali ispred bine, kao da se ništa ne događa, kao da ne pada kiša. Bilo je stvarno toplo, prelepo.
B92: Kako ti se dopada koncept i samo postojanje Suba bine?
Sibel: Veoma, veoma mi se dopada. Zaista sam srećna da postoji, zato što je on definitivno bio genije, i predivna osoba, predivan čovek.
B92: Možeš li da mi ispričaš kako ste se vas dvoje upoznali?
Sibel: On je imao upaljač, a ja sam imala cigaretu.
B92: Zaista?
Sibel: Upoznali smo se na džem sešnu, a onda smo zajedno završili na bini. To je bila muzička ljubav na prvi pogled.
B92: Na koji je način on uticao na tebe?
Sibel: Njegov uticaj je bio neprocenjiv. Čitav taj način razmišljanja kako potpuno slobodno stvarati muziku. (...) Iskreno, da nije bilo njega, ja ne bih bila ovde. Možda bih se bavila nekim drugim stvarima. Kada sam ga upoznala, bila sam na pola puta između glumačke i muzičke karijere. Zapravo, tada je baš trebalo da potpišem ugovor sa izdavačkom kućom kako bih snimila album, ali onda sam ga upoznala i on je želeo da sarađuje sa mnom i ja sam pomislila, ’ne želim još da snimim album, želim da učim’. Uzeo me je pod svoje, kao učenicu, i to je bilo zlata vredno. (...)
B92: Tvoj drugi album dosta se razlikuje od tvog prvog albuma, i mnogi se ljudi pitaju u koji žanr da svrstaju tvoju muziku. Kako bi ti opisala tvoj muzički stil?
Sibel: Mislim da ljudi više i ne pokušavaju da svrstaju moju muziku u neki žanr. Kada sam počinjala pokušavali su, i onda su shvatili da to ne ide, zato što sam im, pretpostavljam, previše čudna. Danas bi se mogla opisati kao ’tropikal pank’, ali to u stvari nije žanr, to je više način života – ja sam iz tropskih krajeva, i ja sam u pank fazonu. Ali ne u smislu oblačenja, ne nosim zihernadle, već imam taj buntovnički stav. I ako uvidim da u mom životu postoji neki šablon, moram da ga prekinem. Jedina konstanta u životu je promena.
B92: Šta slušaš ovih dana?
Sibel: Nisam ništa slušala u poslednje vreme. Ponekad imam periode kada uopšte ne slušam muziku.
B92: Kao, na primer, kada snimaš album?
Sibel: Ne, jednostavno se dešava da mi se ništa ne sluša. Tada shvatim da sam malo depresivna i da je to zato što nisam slušala muziku. „Animal collective" mogu uvek da slušam. Takođe, slušam dosta garažne muzike i kalipso, ali staru školu kalipso muzike, volim i denshol, kuduro...
B92: „Buraka Som Sistema" su svirali juče.
Sibel: Znam, šteta što sinoć nisam bila tu, ali svirali smo u Madridu... Sviđa mi se dosta toga. Tokom prošle nedelje slušala sam dosta Saru Von i Četa Bejkera.
B92: Da li ti se sviđaju neki ’mejnstrim’ izvođači?
Sibel: Da li su „The Knife" ’mejnstrim’? Možda i nisu? :))) Ejmi Vajnhaus je strava pevačica. Fantastična je. Gledala sam je uživo pre nego što je malčice ’odlepila’. Zaista je bila nadhnjujuća. Tako da je, što se ’mejnstrim’ ekipe tiče, ona je stvarno dobra. Inače ne volim „Black eyed peas", ali njihova stvar „Boom Boom Pow" je strava. Stvarno je dobra. Farela obožavam. Šteta što nije ovde ove godine. Šteta što nije ovde večeras, inače bih otišla da igram.
B92: Tvoj Ep „White hair" je nedavno izašao, kaži mi da li spremaš novi album, nove pesme?
Sibel: Skoro sve pesme koje sam večeras svirala su nove i biće na novom albumu.
B92: Kada će taj album biti u prodaji?
Sibel: Nadam se da će biti početkom naredne godine.
