Izvor: Blic, 31.Avg.2017, 17:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čarls Simić: Pitao sam studente ko je Džek Nikolson i nisu znali. Eto, u takvom svetu živimo
Američki književnik srpskog porekla, Čarls Simić, gost je “Arhipelaga” i Beograda. Svojim knjigama “Iščekujući presudu”, “Ludak”, “Alhemija sitničarnice” i drugima odavno je osvojio ovdašnju čitalačku publiku, a juče je u prostorijama svog ovdašnjeg izdavača svesrdno razgovarao sa brojnim novinarima.
Prethodna dva gostovanja Čarlsa Simića, u oktobru 2006. i u maju 2011. godine, pamte se kao izuzetni kulturni događaji, a Simić je ovog puta u Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << došao neposredno pošto mu je u Ohridu uručen Zlatni venac Struških večeri poezije, jedna od najvažnijih evropskih nagrada za poeziju. Uz čelnika “Arhipelaga” Gojka Božovića i svog prevodioca Vesnu Roganović zdušno je, naravno na srpskom, odgovarao na pitanja. "Blic" je bio u prilici da mu postavi tri.
Na uzbudljiv interesantan način u njegovoj knjizi "Tamo gde počinje zabava" literani junaci su Vasko Popa, Bora Pekić, Neruda i drugi, a upitan imaju li zajednički imenitelj i da li je, uprkos ukletosti pesnika o kojoj su francuske poete govorile, poezija zaklon ili prokletstvo, Čarls Simić je rekao:
- Njihov zajednički imenitelj je bavljenje jezikom. I različitost. Volt Vitman je, recimo, kao i vi, bio novinar. Razne je stvari radio. Dosta je pisao o američkom ratu o kome, na primer, Emili Dikenson uopšte nije pisala, ali niko zbog toga ne misli da je ona loš pisac.
Govorio je u jednom trenutku i kako on ne može da piše na srpskom jer ne oseća pravi zvuk, pravu putanju koju neka reč sobom otvara, kao i da je poezija uvek preživela pa će i sada.
U knjizi eseja "Gledaj dugo i netremice" Simić između ostalog piše o tome da više nema opšteg dobra u javnim politikama, takođe da smo suočeni sa planetarnim porastom pesimizma. Upitan kako smo došli dotle da više nema opšteg dobra u javnim politikama i da li je to jedan od razloga narastajućeg pesimizma, Simić je rekao:
- Opšte dobro ne odgovara biznisu, ne odgovara krupnom kapitalu. Oni koji su bogati hteli bi da budu još bogatiji, da ništa ne plaćaju nikakve poreze ni obaveze, a to su sredstva od kojih zavisi opšte dobro. U Americi, tamo neka visoka službenica u nekoj korporaciji se pita „ma šta hoće ti radnici“. Kada je ideja slobodnog društva prioritet u državi, to nije dobro za krupni kapital. Mnogo je bolje kada se svi posvađaju. Ima mnogo desničarske propagande. Recimo, ideja javnog dobra se sada u Americi pogrešno svodi na desničarske stavove kako crnci ništa ne rade, migranti se šetaju, a sve to izdržavaju belci koji rade. Posledice toga su veoma opasne. Niko ne zna šta će da bude. Ni Tramp ne zna šta će reći sutra. Mi smo u velikom sosu, niko ne zna kako će ovo da se završi.
Nešto kasnije ponovo se preciznije osvrnuo na te opasne posledice rekavši: „Svetu u kojem je Donald Tramp predsednik Amerike ne piše se dobro. Eto, pitao je nedavno generale koliko tog nuklearnog oružja Amerika ima, oni mu odgovorili da ga ima mnogo, a on upitao - a što ga onda ne upotrebimo. Samo, srećom, generali nisu velike budale. Ali, i da je Hilari došla na vlast, opet bi bili na ivici rata, jer ona je imala svoje planove sa Sirijom“.
Govoreći o pesimizmu i optimizmu, kazao je:
- Bojim se da će biti veliko krvopoliće jer političke partije u Americi vole rat. Niko više nije protiv rata. Razgovarao sam nedavno sa prijateljima, kasno noću, iskreno, uz vino. Zabrinuto su govorili da je politički sistem potpuno narušen i slomljen, da su ključne institucije jednostavno posustale pred velikim kapitalom. Vrhovni sud je presudio da za sto miliona može sve da se kupi u američkoj politici.
Propadanje američkih biblioteka jedna je od tema o kojoj piše, a upitan da prokomentariše taj trend prisutan ne samo u Americi, kao i opšte nastojanje da se entrtejment predstavi kao kultura, između ostalog, rekao je:
- Danas studenti slabo čitaju. Nemaju vremena. Žure na svoje tablete, ajfone. Pre nekog vremena kada bi studentima doneo knjige, bile bi razgrabljene, danas ne. Jedva da neko dođe i da pogleda. Jedan student mi je objasnio da nije kul da te neko na ulici vidi sa knjigom. A nije dobro da mladi ljudi slabo čitaju, stvarno nije dobro. Pitao sam nedavno svoje studente ko je Džek Nikolson i oni nisu uspeli da mi odgovore. Eto, to je svet u kom mi živimo.
Od Dušana postao Čarls
Upitan kako je od Dušana, kako mu je prvobitno glasilo ime, postao Čarls, čuveni književnik je rekao:
- Za to je zaslužan moj otac. Kad smo došli u Ameriku, neko mu je valjda to rekao, preporučio. Ja sam prihvatio. Kasnije sam uvideo da Čarls nema nikakve veze sa Dušan, ali dobro.
.jpg)
