Izvor: SEEcult.org, 16.Apr.2019, 16:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čarls Simić – Kolumna
Većina ljudi ne želi da čuje istinu o sebi i svetu Čarls Simić Da budem iskren, više vole da čuju laž.Beograd, 16. aprila 2019. Društveni mediji ispunjavaju jedan od najvažnijih preduslova policijske države: nema privatnog života, sve što se tiče pojedinca iznosi se u javnost. Izgleda da smo potcenili beskrajne simpatije naših savremenika prema ovako zloćudnim političkim sistemima. Zakon uzroka i posledice najveći je neprijatelj naše nacije. Kad našim sunarodnicima laž počne da zvuči bolje nego istina, u grdnoj smo nevolji. Staljin i Tito bili su prvi koji su pokušali da me poprave, nauče lepom ponašanju i novom rečniku, srećom, bio sam loš đak. Pesimista spasen zahvaljujući svom smislu za humor, ima li dirljivije priče? Poezija nije pi-ar. Nijedna umetnost ne mora da dokazuje svoju društvenu korisnost, osim pod komunizmom i fašizmom. Kao dete, uvek sam nešto krišom žvrljao. Ljudi su zavirivali preko mog ramena da vide šta to škrabam, kao i pauci i muve, čak i Bog, pa sam se danima skrivao ispod prekrivača. Kad bi me pitali šta tamo radim, uzviknuo bih: „Ništa!“ Jednom su pretresli moj krevet dok sam bio odsutan i pronašli patrljak olovke ispod jastuka. Drugom prilikom zatekli su tako izgužvane čaršave da su pomislili kako sam se, izvesno, hrvao s gomilom demona. U savremenim filmovima zabavljamo se prizorima krvi i masakra, nasilje doživljavamo kao užitak, a krvoproliće nas razgaljuje. Kao nekada komunisti, sada i mi tražimo političku književnost koja se drži propisanih tema, koja je poučna, jednoobrazna i lišena svake individualne ekscentričnosti i slobodnog uzleta imaginacije. Budućnost: šahovska tabla gde se još ne razaznaje nijedna figura. Još jedan vek u kome je svako ko je dublje razmišljao na kraju ostao sam i bez teksta. Svuda gde je konformizam ideal poezija nije dobrodošla. Većina ljudi ne želi da čuje istinu o sebi i svetu oko njih. Da budem iskren, više vole da čuju laž. Po veličanstvenoj zamisli naših bogataša i moćnika, Amerikanci treba više da rade, manje da jedu i ranije umiru. Naterati siromašne da stežu kaiš smatraju posve opravdanim i moralnim činom. Danas se čitav svet suočava sa osvetom seljačina. Oduvek su im bili mrski gradovi i njihova tolerantnost prema drugim rasama, etničkim grupama, religijama i slobodama koje uživaju čak i žene i omladina. U tabloidu izloženom u samoposluzi pročitao sam kako je neko unajmio amazonske lovce na glave da spreče kriminal u našim velikim gradovima. Kad pročitate aktuelne vesti iz sveta, ne gine vam portabl pakao – onaj što komotno staje u vašu glavu, uprkos gomilama unesrećenih i svekolikom dimu i paleži. Ovaj svet bezglavo srlja dođavola. U mojim godinama trebalo bi da sam već oguglao na to, ali nisam. Prevod sa engleskog: Vesna Roganović Autor je veliki američki pesnik i esejista srpskog porekla, čije su knjige izabranih eseja Čudovište voli svoj lavirint, Gledaj dugo i netremice i Tamo gde počinje zabava objavljene u izdanju Arhipelaga. © za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs
