Izvor: Blic, 25.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Car koji je voleo kruške
Car koji je voleo kruške
Romeji (stari Rimljani ili rano- Vizantinci) živeli su u jednospratnicama koje nisu nalikovale jedna drugoj. Unutra su imali stepenice, ispred atrijum. Vodom su se snabdevali akveduktom. Bavili su se poljoprivredom i rudarstvom. Svoje habitate su osvetljavali, a podove ukrašavali mozaikom... Sve ovo otkriva Caričin grad - riznica za paleovizantijsku arheologiju - prestonica Severnog Ilirika, lokalitet na tromeđi između Bojnika, Medveđe i Lebana (danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najsiromašniji deo Srbije), na kome od Drugog svetskog rata iskopavanja obavljaju ekipe francuskih i naših istraživača, sada rekonstruisan na izložbi u Francuskom kulturnom centru u Beogradu.
Caričin grad spada u istorijski najznačajnija nalazišta u našoj zemlji, zapisali su prvi istraživači Vladimir Petković, Vladislav Popović, Noel Dival i Žan Mišel Spizer. Tragom Prokopija koji u delu 'O građevinama' piše da 'grad neprekidno obiluje nepresušnom vodom... Biće to prosto naprosto grad velik i mnogoljudan...' I tragom Jedanaeste novele cara Justinijana u kojoj vladar izražava želju da prestonicu iz Soluna preseli blizu svog rodnog grada Taurisiona i Beredijane, rodnog mesta njegovog ujaka cara Justina prvog.( što mu u celosti nije pošlo za rukom zbog stalnih upada Slovena i Avara). Najzad, čitajući prvi opis ruševina, u listu 'Otadžbina' (1880.), iz pera Mite Rakića.
'...Ostarela zdanja oživljavaju tajnu o onima koju su ovaj grad podigli, u njemu živeli, i bili svedoci njegovog kraja... Prema davnom predanju, carica po kojoj su ruševine i dobile ime, zavetovala se onome koji dovede vodu u grad. Po jednima, promućurni ali carici ipak nedostojni svinjar, kome je to poštlo za rukom, platio je glavom svoju dovitljivost. Po drugima, carica je pobegla sa svinjarom, ali ju je sustigla potera koju je za njima poslao gnevni car, njen otac'. Citiraju V. Petković i V. Popović, u katalogu izložbe o Caričinom gradu priređene 1977. u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. 'No, zanemarimo li lepotu i maštovitost narodnih predanja, Caričin grad ostaje pre svega uspomena na Justinijanu primu, crkveno sedište čitavog severnog dela Vizantijskog Ilirika, čije tajne neumorno istražuju učenjaci-entuzijasti tražeći nova svedočanstva slavne prošlosti.'
- Caričin grad je stvoren ex nihil, trajao je nekih 80 godina. Jedinstvena je referenca za nas istraživače ovog razdoblja Balkana, od 535. do 615. godine - kaže prof Bernar Bavan, sada na čelu ekipe francuskih stručnjaka. - Otkrili smo ruine brane, bedema, kapija, ulica, akvedukta, bazilike, okružene stubovima sa jonskim kapitelima (na jednom je uklesan latinski monogram cara Justinijan Prvog), sa velikom bazenom usečenim u steni, u koji se punila kišnica . Zatim dva izuzetna fragmenta bronzane statue, svakako carske, pečat od olova koji je služio za prepisku, raznolike ključeve i brave, krsteve s kandila, lamele sa lampi od stakla... Našli smo motiku za krčenje zemljišta i obradu polja, kosir za podrezivanje voćki i vinove loze, kosu za prikupljanje cerealija, ugljenisan pasulj i grašak, kruške i grožđe... Potvrdili da su se, prema rimskoj tradiciji, Vizantinke bavile češljanjem, predenjem i tkanjem lana, konoplje, vune i kozje dlake, da su obrađivale kožu za kaiševe ratnika i prvile cipele, izrađivale češljeve od kosti. Mnogo vaga i bronzanih tegova koji kazuju da je razmena dobara bila pod striktnom kontrolom države. I, zadivljujući mozaik!
Istraživanja Caričinog grada započeta su još 1912. godine. Prekidana su usled ratova, i više puta nastavljana. Radovi su obnovljeni 1997, a prošle i ove godine intenzivirani prvenstveno zahvaljujući angažovanju stručnjaka Francuske arheološke škole iz Rima, Univerziteta Pariz IV - Sorbona i Univerziteta u Strazburu, zapravo Francuskoj vladi koja ulaže u iskopavanje (za 2003. godinu 16 000 evra)promovišući Caričin grad na svom diplomatskom sajtu kao nalazište od izuzetnog značaja za nauku.
- Istraživanje Caričinog grada u našoj zemlji jedno je od najdužih projekata sa stranim partnerom - podseća Vujadin Ivanišević, viši naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu. Povoljnost jer što ne mora duboko da se kopa jer su ostaci na nekih 30 cm pod zemljom. Budžet nije veliki. S naše strane bio je 300 000 dinara prošle godine, što treba da pokrije iskopavanje, publikacije, trodimenzionalnu animaciju. O drugim otkrićima rekao bih da su pored Rimljana u Gradu živeli Sloveni, Germani, Avari, Protobugari... Pretpostavljam da je Caričin grad nestao 615. godine nakon najezde Avara i Slovena, možda u požaru. A koliko je imao stanovnika, teško se može odgovoriti. Izvesno je da je u pitanju vanredan spomenik antičkog urbanizma i arhitekture. M. Marjanović
Zatrpano blago
- Mozaike sa slikama 'Dobrog pastira', ptica, scenama iz lova, borbi s medvedom i panterom... na 80 metara kvadratnih površine poda Bazilike pronašao je 1951. prof. Đorđe Mano Zisi. U očekivanju da bude konzerviran pokriven je debelim slojem zemlje. Budući da je lokalitet podveden pod spomenik od izuzetniog značaja, po međunarodnim konvencijama, obaveza naše zemlje, mene kao šefa konzervatora i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, jeste da ga sačuvamo in situ, što je za naše prilike preskupo - kaže Vladimir Rašić. - Zato je Leskovački zavod za zaštitu izradio projekat lapidarijuma pod kojim bi bio zaštićen. Cena projekta je 15 000 evra. Ako taj novac ne nađemo, treće rešenje je da mozaik ponovo dobro zakopamo i čekamo bolja vremena. Dok naša država ne uvidi da su joj mesto u Evropi upisala čak četiri rimska cara rođena na baš na teritoriji današnje Srbije - Justinijan, u okolini Niša, Konstantin, u samom Nišu, Maksimin Daja i Galerije, malo severnije!
