Izvor: Blic, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čanak
Čanak
Televizija je, barem u svom tok šou odeljku, poslednjih nekoliko meseci bila dosadnija nego inače i iz razloga što je sa nje odsustvovao Nenad Čanak. Da bi se mogla naslutiti, a zatim i eventualno, uz dodatni napor, shvatiti centralna nit njegove medijske harizme (reč je, podsetimo se, o čoveku bez izgubljenog, pa čak i nerešenog TV duela) potrebno je znati da on dolazi ne samo iz Novog Sada, nego i rokenrola. Delovanje ovog Firčijevog (pa samim tim, zašto da ne, vašeg) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prijatelja u politici i javnom životu, koje neobičnom silinom polarizuje osećanja, dosledno je ubedljiva manifestacija kreativne, visoko individualizovane primene slobode mišljenja i volje. U temelju njegovog prava na sopstveno mišljenje (to, suprotno uobičajenom shvatanju, nije pravo koje se dobija rođenjem, nije, dakle, dato svakom bez razlike, nego se mora zaslužiti i neprestano ponovo potvrđivati u praksi) nalaze se argumenti poput inteligencije, obrazovanja, duhovitosti, odvažnosti i pripadajuće ekscentričnosti.
Argumenti, naravno, kao što kaže Emerson, nikoga ne uveravaju, ali se time činjenično stanje teško može promeniti. Čankovo gostovanje u emisiji 'Magazin In' (TV Pink, subota), koju sam samo zbog toga i gledao koliko god je bilo moguće izdržati, po ko zna koji put je potvrdilo da autentičnu izuzetnost ne može ugroziti ni ambijent, ni atmosfera, ni bujica reči koja neprestano kruži između ništavila i televizora. Vrhunac je svakako predstavljao iznenadni kompliment voditeljki, zasnovan na 'položaju kičme', a ne 'sjaju u očima': originalna, možda čak zaista spontana medijska diverzija visokog ranga, istovremeno simpatična i smrtonosna.
Oskarovsko poluvreme
Na nekolikim američkim flmskim internet-stranicama traje odbrojavanje do završnog dana kad se formalno zaključuje kandidatura za Oskara (3l.decembar, ponoć). Pošto je već prošlo prvo poluvreme (januar-juni), prva prebiranja po listama prikazanih filmova iz holivudskih studija ne pokazuju ništa dobro. Ocene se kreću od ništavnog do osrednjeg, malo šta je uspelo da se izdvoji i nagovesti mogućnost ulaska na liste nominacije za Oskara. Pola kalendarske godine izaziva priličnu zebnju, jer su i komercijalni pokazatelji znatno ispod očekivanja. Iskustvo kaže da veliki studiji sa značajnim autorskim imenima čuvaju iznenađenja za dane uoči Nove godine, ali, s druge strane, tokom godine uvek je bilo prijatnih iznenađenja i dobrih pogodaka. Sada je i to omanulo.
Poslednjih godina liste za nominaciju spasavaju mali autorski filmovi. Podsetimo da su od pet nominovanih prošle godine četiri dela bila iz skromnih produkcija ('Laku noć i srećno' Džordža Klunija, 'Nesreća' Pola Hagisa, 'Planina Broukbek' Anga Lija i 'Kapoti' Beneta Milera). Ali loši signali su stigli sa januarskog Sandens festivala, najznačajnije smotre američkog nezavisnog i niskobudžetnog filma: ništa iznad proseka.
Uostalom, pošto je naš bioskopski repertoar brz i pouzdan pokazatelj onoga što se događa u američkom filmu, to se i odavde lepo vidi. Mala uteha će biti ako u poslednjem trenu (oko Božića) pristigne nekoliko vrednijih dela, jer filmska godina nije utakmica na fudbalskom Mundijalu, na kojoj odlučujući pogodak pada u poslednjem minutu.
