Izvor: Blic, 01.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buzzcocks
Buzzcocks
Kad popularna muzika obiđe pun krug, koreni zvuka aktuelnih bendova postaju uočljiviji i ponovo se skreće pažnja na njihove uzore i inspiratore. Mnogi od uzora, naravno, ne dožive sledeći turnus, a oni koji dožive najčešće održe koncert u Beogradu. Upravo to je posebna prednost srpskog glavnog grada u odnosu na većinu evropskih metropola: ono čega su se one, možda, zastitile, mi doživljavamo kao značajan događaj.
I, što nam se veoma retko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dešava, potpuno smo u pravu. Gostovanje inicijalnog mančesterskog pop pank benda Buzzcocks u Domu omladine u subotu 3. juna nesumnjivo je događaj od posebnog značaja, jer je reč o jednom od najvažnijih sastava ranog razdoblja britanskog panka, koji se – iako je objavio svega šest albuma, od kojih će najnoviji 'Flat Pack Philosophy' biti promovisan na beogradskom koncertu – do danas s razlogom, voljom i dostojanstvom održao na sceni. Buzzcocks su u praskozorje panka formirali Pit Šeli i Hauard Divoto, pri čemu je ovaj drugi ubrzo posle čuvenog debi EPja 'Spiral Scratch' krenuo sopstvenim putem, osnovavši jedan od najuticajnijih novotalasnih bendova Magazine. Šeli je nastavio dalje, definišući upotrebu pop obrazaca u panku – koji je i sam bio građen na pop nasleđu – i izbacujući singlove kakvim nije moglo da se pohvali mnogo grupa. Deo te jedinstvene energije, koju su prepoznavali i koristili bendovi u rasponu od Replacements i Nirvane, do Green Day i Franz Ferdinand, konačno će u direktnom susretu dobiti i Beograd.
'Bože pravde' kao vapaj
Šta je pokazao slučaj Agencije za dodelu nacionalnih frekvencija? Da je jedna komisija starija od nečijih preduzetničkih ambicija? Da ima tajkuna koji ne moraju biti nedodirljivi? Da je ta komisija istovremeno starija i od prava izuzetnih profesionalaca na rad, ali i kreaciju? Da je, napokon, starija i od Vrhovnog suda istoimene zemlje?
Ili je, pak, samo pokazala da baštini tradicije i mišiće sličnih agentura iz zaboravljene nam prošlosti? Cepidlake bi rekle – od svega toga ponešto. Ja bih rekao – i mnogo sitnih, gotovo zanemarljivih stvari. Pre svega nepostojanje bilo kakvog kulturnog obrasca koji bi povezao ljude na ovim prostorima i pre nego uključe televizore. Nije samo reč o vrhunskim profesionalcima koji se bave jednom od najosetljivijih sfera kulturne komunikacije i koji su udružili rad i sposobnosti sa jednom profitabilnom institucijom i postali kolateralna šteta 'male bare pune krokodila'. To će rešiti Zakon o autorskim pravima, ako se bude primenjivao u praksi, ili, ne daj bože, Zakon o kulturi, čijim usvajanjem nam se godinama preti. I šta smo dobili: Bogi piše knjigu i sprema doktorat, a novinari, koji imaju sreće, idu da budu višak preko tehnološkog viška u RTS-u.
Ni to ne bi bilo strašno da pomenuta Agencija nije proizvela još jednu, mnogo 'glupšu' kolateralnu štetu koja se više ne tiče kulture u užem smislu, već i elementarnog poznavanja zemaljskog prostora iznad kojega se frekvencije dele. Reč je, naravno, o niškoj televiziji. Da li su mogli pretpostaviti da će svojom odlukom izazvati spontani referendum u skoro polovini nepanonskog dela naše otadžbine? Da li su imali ikakvu ideju o temperamentu domaćih južnjaka? I to usred razgovora o još južnijem Kosovu? Sa kakvom pameću i znanjem mi uopšte razmišljamo o sebi dok nadmeno verujemo da u 'preča posla' spada ponajpre rešavanje sudbine nekih drugih? E to je ova Agencija simbolično pokazala svojim odnosom i prema Beogradu i prema Nišu i prema Vrhovnom sudu i prema svima nama kojima će 'Bože pravde' ostati, ako ne kao himna, ono kao vapaj.
