Izvor: B92, 05.Jan.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Burn after reading
Nisam imao uvid u radni raspored braće Koen ali odluka da se posle mračnog ''No country for old man'' uradi film poput ''Burn after reading'' deluje pomalo kao stvaranje odstupnice.
Bilo kako bilo ni ''Burn after reading'' ne neguje optimizam i ljusku sreću vec i dalje izražava neverovanje u funkcionalnost ljudskog zajedništva i kohabitacije (ta divna, pomalo zaboravljena reč...) usled velikih razlika u karakterima, mentalitetu, inteligenciji.
Istina, u filmu se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne radi o pohlepnim, bogatim starcima i pohotljivim služavkama, nema zabune identiteta ali usled neke lakoće stila braće Koen, njihove režije u kombinaciji sa zapletom i stilizacijom u glumačkom pristupu, film me je pomalo podsetio na renesansnu komediju del arte.
Ta lakoća sa kojom je naizgled rađen ''Burn after reading'' vidljiva je i u ''No country for old man'' iako se gotovo radi o suštinski drugačijim filmovima..
Neinsistirati na vizuelnom aspektu fotografije i scenografije, svesti sve u smislu odgovarajućeg i tipičnog, daje utisak da je sve poptuno podređeno priči, gde vladaju likovi koji vas vode ka efektnim dramskim rešenjima.
Stlizacija u glumi koja daje jednu laku notu priči kao da je odluka samih autora da na neki način potcene svoje delo time što se daje uputstvo gledaocima da zaborave posle gledanja. Iako ova tema ne sadrži bavljenje nasiljem i zlom, može se reći da je i ovo svojevrstan doprinos pesimizmu zaključujući da, potpomognuta sudbinom, ljudska glupost biva neuništiva. Sve to nadopunjeno je sa onim što i inače mislimo o državnim a često i svim ostalim institucijama, a to je da se sve radi stihijski i da zavisimo isključivo od puke sreće i sticaja okolnosti za koje se svi slažemo da su u velikoj većini nepovoljne po nas.
Taj motiv stihijskih odluka braća Koen su ovoga puta primenili na CIA, i iako sam i ja u početku bio vođen razmišljanjima tipa da je to ipak malo preterano i da je taj oblik ''stihijizma'' neprimeren jednoj takvoj organizaciji, naknadnim razmišljanjem sam ipak bliži uverenju da je primenljiv na sve državne organe, kako kod nas, tako i u ekumeni.
Poenta bi se mogla svesti na citat koji sam davno negde pročitao ''Pretpostavka je majka svih za?eba''. Dok su svi nešto pretpostavljali i bili brutalno dezuvereni, jedino CIA nije imala pojma šta se dešava i srećom po nju, ostala blagoslovena u tom neznanju.
Kako izvesti zaključak? Nemojte spaljivati posle čitanja ovu analizu, možete uništiti vaš kompjuter, eventualno čak i mesto prebivališta ali nemojte zaboraviti da pogledate film, možda će njegov sadžaj ubrzo ispariti ali ćete se bar dobro zabaviti slušajući tajanstveni dar pripovedanja braće Koen.
