Izvor: Blic, 14.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bunt
Bunt
Koncept televizije jeste da ne dozvoljava previše talasanja, niti pokazuje entuzijazam kad treba napraviti iskorak iz sheme koja se gotovo isključivo bavi naizgled nepomerivim etabliranim obrascima. Ljudi koji tim obrascima ne pripadaju bivaju prikazani samo u ekstremnim situacijama, kao izuzeci i gotovo nikada kao tema. Osim ako se, kao početkom prošle nedelje u emisiji 'Bunt' (RTS 2), na pravi način ne otvori generacijska riznica, rešetkama sistema brižljivo čuvana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od kontakta sa spoljnim svetom. Ljudima iz relevantnih, a marginalizovanih bendova kao, recimo, Svarog, ili Mysterious tako je najzad pružena dragocena prilika za medijsku komunikaciju. Uvek je zanimljivo i atraktivno na televiziji videti osobe koji postoje i deluju u mikrokosmosu ograničenom sopstvenom različitošću i nepristajanjem na mračne konvencije i ponižavajuće uslove koji u društvu vladaju.
Zajedničkim naporom autora, učesnika i urednika emisije poslednje izdanje 'Bunta' transformisalo se u manifest koji direktnim i inteligentnim jezikom saopštava neke od bitnih razloga nepostojanja autentične kulturne sredine kod nas. Kad čujete ljude za koje, ako ste prosečan TV gledalac, nikada niste čuli kako govore o važnim društvenim, kulturnim i individualnim pitanjima bez trunke želje za ličnom promocijom i neukusne TV egzaltacije, kad shvatite da neko ko se žanrovski opredelio za ekstrem kao što je hard kor bolje razume svet oko sebe i prilike u njemu od onih koji taj svet oblikuju i te prilike diktiraju, postaje jasno zašto vam sve u ovoj zemlji deluje naopako. Zato što, kao i akteri emisije 'Bunt', visite naglavačke. Jer nemoguće je, zar ne, da naglavačke vise svi ostali.
Lisabonska priča
'Madredeuš' po treći put među Srbima! U petak uveče (11. februar) Velika dvorana Centra 'Sava' bila je pretesna da primi sve one koji se želeli da ponovo, ili prvi put, čuju legendarnu portugalsku grupu koju čine harizmatična pevačica Tereza Salgeiro i četvorica instrumentalista (tri akustične gitare i klavijature). Ne baš za naše prilike jeftine ulaznice planule su nedelju dana ranije, ali su te mrzle noći inače strogi čuvari dvorane progledali kroz prste strasnicima bez plaćene ulaznice tako da se sedelo i između redova. Koncert je u pobožnoj tišini trajao punih stotinu minuta (ne računajući pauzu), ali je kraj svake pesme bio dočekivan uraganskim aplauzima, tako da smo na bis dobili još sedam, osam pesama. Mogli smo da dočekamo zoru da gosti nisu već ujutro hitali u susret novom koncertu.
Za ove nastavljače tradicije popularnog portugalskog fada (fado doslovno znači sudbinu, tugovanku, ono što se istočnije od nas naziva ksmet) pre desetak godina jedva da je neko u svetu čuo. Maja l994. na Kanskom festivalu sam jedne večeri pratio novinarsku projekciju novog filma Vima Vendersa 'Lisabonska priča'. Venders je, sa desetak najsitaknutijih evropskih autora, dobio ponudu da snimi priču o jednom gradu. Tom prilikom je naš Makavejev snimio svoj esej o Beogradu 'Rupa u glavi' koji nikad nije prikazan u Srbiji, da se valjda ne bi rasrdili Magbetovi s Dedinja. Venders je otišao u Lisabon, slučajno je čuo kamerni ansambl 'Madredeuš' (Bogorodica) i načinio film upravo o njima. Sutradan po projekciji sam grunuo u najveću muzičku radnju Kana i zatražio CD 'Madredeuša'. Vlasnik radnje je zavapio: godinama držim njihove snimke i niko ih nije primetio, a vi ste ovoga jutra pedeseti.
Tereza Salgeiro je pevala kao naša Divna Ljubojević iz topčiderskog manastira Vavedenje. Njihovi darovi premošćuju svetove. I zato muzika ponekad deluje kao religijski čin. Ni ateisti tome ne mogu odoleti.
