Izvor: Vesti-online.com, 12.Feb.2018, 09:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bukvar za velike i male

Ima na Balkanu jedna zemlja, koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada.

Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci, rukometu ili odbojci. Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati. Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << šta god im se naredi.

Ovo je deo možda najcitiranijeg teksta na društvenim mrežama. Reč je o 54. pismu iz Srbije, koje je autor Bojan Ljubenović stavio u mnogo nagrađivanu knjigu. Tekst se izrodio u pozorišnu predstavu koja obilazi svet, pa je tako tvorca ovih redova i na ovaj način upoznao sa dijasporom i njenim problemima. Za pisca i satiričara iz Beograda ti susreti su bila nova inspiracija iz čega se iznedrilo još jedno delo - "Zanimljivi bukvar sa istorijskom čitankom za decu u rasejanju".

- Po knjizi se igra pozorišna predstava "Ima jedna zemlja" u izvođenju zrenjaninskog glumca Jovice Jašina. Zvali su nas ljudi iz Frankfurta, Beča, Budimpešte i u razgovoru sa njima stalno se vraćaš na jednu, za njih najvažniju temu, a to je odnos s maticom, očuvanje jezika i pisma.

Pričajući sa njima shvatio sam gde su najveći problemi. I tu se nekako iskristališu tri situacije.

Imamo našu decu koja žive tamo i koja gotovo da srpski jezik uopšte ne znaju i sa svojim roditeljima razgovaraju na jeziku zemlje u kojoj žive. Imamo situaciju gde roditelji decu upisuju na folklor i neke dodatne aktivnosti, deca delimično govore srpski, zainteresovana su za učenje i istorije i za tradiciju, međutim, imaju problem što je njima ćirilica potpuno strano pismo jer oni vrlo retko imaju prilike da je vide. Treća situacija je gde se roditelji trude, upisujući ih u dopunske škole, da im deca savladaju srpski jezik i ćirilicu, ali nemaju dovoljno dobra učila za tako nešto - kaže Ljubenović za "Vesti".

- Kako srpski jezik našoj deci učiniti atraktivnijim je pitanje za ljude koji su ovde u našim ministarstvima da sprovedu zanimljive, edukativne kampanje. Zato se ovaj bukvar zove zanimljivi. Takva vrsta kampanje bi trebalo da se organizuje na mnogo višem nivou - ističe Bojan Ljubenović.

On dodaje da imamo "i paradoksalnu situaciju da neke izdavačke kuće čak i poklanjaju knjige našoj deci u dijaspori, ali su one ćirilične i deca ne mogu da ih čitaju".

- I onda sam došao na ideju da napravim jednu simbiozu, malo čudnu i neobičnu, da u prvom delu napravim jedan "Zanimljivi bukvar", gde uz neki 30 mojih šaljivih pesama mojih, 30 aforizama Aleksandra Čotrića, ukrštenicama, kvizovima i ilustracijama Toše Borkovića da pokušamo da zainteresujemo decu za ćirilicu da im pomognemo da je nauče. U drugom delu knjige napravili smo istorijsku čitanku gde smo za svako slovo izabrali istorijsku ličnost, ali i savremenike, sportiste, glumce, naučnike, geografske pojmove i napravili smo neku vrstu moderne istorijske čitanke i sve ono što smo čime se Srbije može podičiti mi smo stavili u tu knjigu. Naravno da to nije sve što Srbija ima, ali toliko je stalo u knjigu - pojašnjava Ljubenović.

- Gde god da odem, slušam od naših koji žive u inostranstvu da očekuju da Srbija nešto uradi za njih. Meni je taj pristup pogrešan. Ma koliko se Srbija trudila preko Uprave za dijasporu i Ministarstva prosvete i srodnih ministarstva da pomogne, njena sredstva su ograničena. Prosto je nemoguće da sav teret padne na Srbiju i ne možete da očekujete da sedite kod kuće i da vam neka zemlja, par hiljada kilometara odatle, vaspitava dete i uči ga srpskom jeziku i istoriji, a da vi za to vreme se igrate telefonom ili radite nešto drugo. Roditelji, bake i deke moraju da učine određeni napor da njihova deca nauče srpski jezik, da ih šalju u dopunske škole, da izbegavaju da u kući pričaju na stranom jeziku. Sve to naravno nije moranje. Moj savet je, ako uopšte smem da dam savet, da se zaista potrude - kaže Ljubenović.

Član je Beogradskog aforističarskog kruga i Udruženja književnika Srbije, kaže i da ovaj "Zanimljivi bukvar" nije zvanični udžbenik, već učilo koje bi trebalo da pomogne u dopunskim školama i mališanima koji žive u dijaspori.

- I to je knjiga koja bi trebalo da traje duže. Za decu uzrasta od pete pa do sedam-osam godina, dok ne nauče ćirilicu, a ovaj drugi deo da sačuvaju, da se vraćaju istorijsim ličnostima i našim savremenicima. Mislim da nije dovoljno da znaju ko su car Lazar, Karađorđe i Nikola Tesla. Zašto ne bi znali ko su Novak Đoković, Saša Đorđević, Nikola Jokić? To su ljudi koji obeležavaju modernu srpsku istoriju - ističe naš sagovornik.

Projekat "Zanimljivi bukvar" je rađen u saradnji sa Upravom za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, a kako ističe Ljubenović, sada ostaje da pokušaju da tu knjigu dostave našim ljudima u inostranstvu. Dodaje da će se jedan deo deliti, a drugi će se prodavati.

Nastavak na Vesti-online.com...