Izvor: Blic, 23.Apr.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buka i seks
Jedna od najpoetičnijih predstava tokom 45 godina postojanja Bitefa je „Moć pozorišnih iluzija“, u režiji Jana Fabra, prikazana 1984. godine.
Bio je to početak blistavog umetničkog puta tog belgijskog reditelja, koji je u međuvremenu postao jedan od najslavnijih savremenih vajara. Pre dve-tri godine video sam njegovu izložbu u Luvru. Od metalnih elemenata, recimo malih čavlića, koje obično zovemo rajsnegle, napravio je impresivne vitezove i svoj autoportret u kadi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zašto u kadi, ne znam, ali je uzbudljivo.
Njegove skulpture i najnovija predstava po Eshilu „Prometej - pejzaž II" nemaju ničega zajedničkog. Dok su mu skulpture, iako od metala, poetične, na neki način i nežne, predstava mu je, može se reći - brutalna.
Sama tema je brutalna. Bogovi se svete okovanom Prometeju, koji je učinio tragičnu grešku što je ljudima otkrio vatru. Arheolozi znaju kad je to bilo, pre mnogo milenijuma, a Eshil i helenski mit pre njega znali su da je to bilo u bitnom i burnom trenutku za čovečanstvo. Kažnjen je nepostojeći polubog, stvarniji nego neko ko je zaista živeo.
Dok među Fabrijevim skulpturama nema nagote, u predstavi se učesnici obilno i do gola skidaju zbog seksualnog čina (tako je udobnije) ili nagotom prkose bogovima, pa su se čak drznuli da vraćaju vatru koju su bogovi ugasili peskom i aparatima za gašenje požara. Jednog trenutka, štaviše, jedno od ljudskih bića trlja svoje spolovilo kao da je suva grana, a ne deo tela, kako bi upalilo vunu i tako vratilo vatru koju bogovi uporno osporavaju. Znaju bogovi da za njih postoji opasnost da će se ljudski rod nedopustivo osamostaliti, da će početi da osvaja razne sve novije pronalaske, sve do atomskih centrala. I vidite, upravo ovih dana, šta je od te slobode čovekovih saznanja i njene primene ispalo!
Do ovog saznanja dolazimo uz ekstazu svih sredstava koje savremena pozorišna tehnika pruža. Pravi pakao za okovanog Prometeja. Na rastuću buku se osvrće i Debora Džovit, njujorška kritičarska „Vilidž vojsa", lista za progresivne intelektualce: „Gledati i slušati ovu spektakl/parabolu je uzbudljivo, vrtoglavo, opasno, katkad prebučno. Još mi buči glava, ali bih odmah ponovo odgledala predstavu iz početka." Ja ću na Bitefu.
