Izvor: Politika, 15.Mar.2014, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Buhin” pogled na narodnu književnost
U poslednje vreme postalo je moderno da reč tradicija ima pežorativno značenje, da se povezuje sa nečim retrogradnim i primitivnim, kaže dramska autorka Milena Depolo
Posle priče o nasilju nad ženama koju je autentično dokumentovala u predstavi „Trpele” u režiji Bobana Skerlića, koja na kartu više igra u Beogradskom dramskom pozorištu, dramska autorka Milena Depolo zaronila je u svet srpske narodne književnosti. Plod nove dramske avanture Milene Depolo je predstava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „U strahu su velike oči” koja će na sceni pozorišta „Boško Buha” u režiji Milana Karadžića biti premijerno je izvedena juče za najmlađu publiku a večeras u 20 časova biće odigrana pred odraslima.
Scenografiju, kostime i maske uradila je Jelena Stokuća, kompozitor je Irena Popović, a koreograf Bojana Mišić. U glumačkoj ekipi su: Aleksandar Radojičić, Nemanja Oliverić, Jelena Trkulja, Nevena Ristić, Maja Lukić, Uroš Jovčić, Mateja Đukić i Uroš Najkić.
Milena Depolo završila je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi uspešnih mladih kolega autora među kojima su Maja Pelević, Milena Bogavac, Milan Marković, Tanja Ilić i drugi. Od 2007. godine radi kao dramaturg u pozorištu „Boško Buha”. Autorka je drama „Karakteri”, „Karma Koma”, „Bajkodrom”, „Ko je Loret”... Na nedavno završenom „BalkanNewFilmFestival” u Stokholmu Milena Depolo dobila je nagradu za najbolji ženski doprinos filmskoj umetnosti za scenario filma „Kad ljubav zakasni”, što najbolje govori da aktuelna sezona ide naruku ovoj mladoj dramskoj autorki.
– Predstava „U strahu su velike oči” urađena je sa namerom da se pokaže mladim naraštajima da se strah pobeđuje igrom i maštom. Ovu činjenicu ne treba da znaju samo deca, već i odrasli, jer kod njih strahovi drugačije deluju i proizvode drugačije reakcije, koje često mogu da budu i veoma opasne po okolinu. Kada se plaše, odrasli ljudi postaju surovi i nose razne maske pokušavajući da sakriju strah – kaže Milena Depolo i dodaje:
– Mislim da je i kod odraslih način za pobeđivanje straha igra, ali primerena njihovim godinama, kao što je posećivanje pozorišta, bioskopa, muzeja... Ljudi sve manje posežu za umetnošću što je poražavajuće jer iskreno mislim da bi svet bio tolerantniji i plemenitiji da je suprotno. Predstava „U strahu su velike oči” inspirisana je svetom Vuka Karadžića, to jest srpskom narodnom književnošću. Zapravo, koristimo dve bajke, „Divljan” i „Aždaja i carev sin”, epske i lirske pesme, verovanja, običaje, bajalice protiv kiše, veštica, uroka, koje su ljudi tog vremena koristili upravo da bi se izborili sa svojim strahom.
Milena Depolo poželela je da se ovoga puta okrene bogatoj narodnoj književnosti, koja u pozorišnom smislu nije dovoljno zastupljena, čak naprotiv.
– U poslednje vreme postalo je moderno da reč tradicija ima pežorativnu konotaciju, da se povezuje sa nečim retrogradnim i primitivnim, što je loše jer se u njoj krije veliko bogatstvo. Tradicija je puna materijala i može joj se pristupiti na različite načine i sa različitim dobrim ili lošim namerama. Mi smo u ovoj predstavi narodnoj književnosti i etno-motivima pristupili slobodno, i sa humorom, i kreirali jednu vrstu stilizacije, našeg pogleda na narodnu tradiciju – objašnjava Milena Depolo.
Bajke „Divljan” i „Aždaja i carev sin”, kako kaže naša sagovornica, u originalu su toliko surove, zato su i napomenuli u programu da je ova predstava horor, a današnji čovek je često sklon da ih ulepšava i poseže za takozvanom dezinfekcijom bajki. Mislim da to nije pravi put, jer deca treba da se susretnu i sa strahom i sa pravim životnim problemima, a svakako je bolje da se prvi put suoče sa njima u pozorištu. Nama u pozorištima i jeste cilj da ih pripremimo za život koji ih čeka.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 16.03.2014
