Izvor: Politika, 05.Jul.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost pripada grafici
Divim se umetnicima koji imaju sposobnost da koriste nove tehnike, kaže Ričard Nojs, kritičar i grafičar iz Velsa
Gde je mesto grafike danas, u 21. veku, vremenu brzih i promenljivih umetničkih procesa, ekonomske krize...? Da li je dominacija novih medija i digitalnih tehnologija potisnula grafički medij, ili mu je udahnula energiju za nova istraživanja? Šta je grafika danas i kako je smestiti u kontekst vizuelnih umetnosti novog milenijuma? Ovo su samo neka pitanja na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja su pokušali da odgovore učesnici nedavno održanog međunarodnog simpozijuma „Grafika na ivici – Grafika i njena granična područja u 21. veku”, koji je održan u organizaciji Grafičkog kolektiva povodom 60 godina rada ovog udruženja i istoimene galerije.
– Duboko sam uveren da budućnost mnogo više pripada grafici nego što je to bilo u prošlosti. Mada, većina ljudi koji se bave slikanjem, skulpturom, instalacijama, ne veruje u to – kaže Ričard Nojs, kritičar i grafičar iz Velsa i učesnik ovog skupa, u razgovoru za naš list.
Optimizam Ričarda Nojsa počiva na njegovom stavu da upravo grafičari rade ono što bi svi umetnici trebalo da rade.
– To znači da umetnost grafike postavlja pitanja, izaziva, kritikuje, na način na koji druge forme umetnosti to ne čine. Umetnost dolazi iz srca, iz glave, iz ljudske duše. Verujem da budućnost pripada grafici i zato što je istorija grafike duga, a njena tradicija utemeljena. I zato što je u prošlosti grafika bila nekako izvan, na ivici događanja. Međutim, kao da je razvila neku drugačiju snagu u odnosu na slikarstvo i skulpturu. Mladi grafičari danas podjednako koriste nove tehnologije ali i tradicionalne forme, što je veoma kreativno jer predstavlja uvek novo otkrivanje grafike. Grafika se danas pomera ka centru polja vizuelnih umetnosti, iako je dugo bila potiskivana na periferiju, objašnjava Ričard Nojs.
Naš sagovornik je autor knjige „Grafika na ivici” u kojoj na primerima 43 grafičara iz celog sveta govori o trendovima u grafici i „ćoškovima” u kojima se nalaze vidovi vizuelne umetnosti danas. Sada priprema materijal za knjigu „Grafika preko ivice” koja nastaje kao rezultat daljih istraživanja razvoja grafike u međunarodnim okvirima, i na primerima umetnika iz 27 zemalja rasvetljava načine na koje umetnici kritikuju promene u svetu umetnosti.
– Reč je o ambivalentnom pitanju. Jer, kada kažem preko ivice, na koji pravac mislim? Da li se vraćam ka centru ili idem čak i dalje? U vezi sa ovim pitanjem je problem kritične mase koja je, između ostalog, s jedne strane, povezana sa minimalnim brojem ljudi koji žele da etabliraju nešto kao pokret, ali istovremeno i ljudima koji su prema tome kritični” – smatra Nojs.
Ističući svoje divljenje prema tradicionalnoj grafici, Ričard Nojs podržava sposobnost grafičara da pomeraju granice, da koriste druge medije u kombinaciji sa grafikom, kao na primer fotografiju, ili digitalni print.
– Divim se grafičarima koji imaju sposobnost da koriste nove tehnike. To su radili i Direr i Rembrant i Tuluz Lotrek, i grafičari u drevnom Japanu. Srpskog umetnika Branka Miljuša upoznao sam 1973. godine i on je tada bio prvi umetnik u bivšoj Jugoslaviji koji je uveo sito štampu! Na njega su se ugledali drugi umetnici, to je bilo veoma uzbudljivo. Danas ima mnogo umetnika koji koriste kompjuter i digitalne tehnologije, što ima povratni uticaj na komercijalni sektor, film, reklame. Spomenuću umetnika Marka Risa Robertsa koji koristi grafike kao predloške za film. To su nove forme i izazovi za budućnost, tvrdi Nojs.
Na pitanje kakva je pozicija grafike danas na tržištu umetnina, Ričard Nojs kaže da se svakako i dalje najbolje prodaju Endi Vorhol, Robert Raušenberg, Džasper Džons... Cifre dostižu milione dolara.
Nojs ističe da se komercijalni svet umetnosti promenio, i da će se još više menjati kako slabi finansijska moć investitora, koji su na savremenu umetnost gledali kao na mašinu za brzo pravljenje novca. Oni bi, ističe Nojs, trebalo da shvate da je savremena umetnost kao carevo novo odelo. U međuvremenu, umetnička dela, uključujući i grafiku, koja su pravljena sa integritetom i veštinom, i dalje će se izlagati i kupovati.
– U nekim svojim segmentima savremena umetnost služi se jednim jezikom da bi opisala drugi. Taj jezik je nerazumljiv. A suština jezika kojim govorimo jeste da nam omogući komunikaciju. Jezik savremene umetnosti je međutim poput carevog novog odela, jer stalno pokušava da nam kaže: Vidi kako sam lep i pametan – objašnjava Ričard Nojs.
Marija Đorđević
[objavljeno: 06/07/2009]
