Izvor: Politika, 12.Feb.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost je u znanju
Ako hoćete da izgradite intelektualnu svojinu, ne možete dopustiti da je svi kradu, kaže Olav Stokmo
Ako hoćete da poštujete zakon, možete da fotokopirate pisane sadržaje, ali za to morate i da platite. Dobit ostvaruju izdavači, za unapređenje svoje delatnosti, kao i autori, kaže u razgovoru za „Politiku” Olav Stokmo, izvršni direktor Međunarodne federacije organizacija koja se bave reprografskim pravima IFRRO (Brisel).
– Cilj je ograničiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fotokopiranje i staviti ga pod kontrolu osnivanjem Organizacije za zaštitu autorskih prava, kao i ostvarenje nadoknade od kopiranja. Novac je samo jedan od aspekata problema, drugi je kulturni, koji bi omogućio lokalnoj pisanoj kulturi da napreduje i razvija se. Evropska komisija ustanovila je novi program koji se zove EU 2020, koji budućnost vidi u napretku ekonomije znanja, dakle, intelektualnoj svojini, što uključuje i izdavačku i novinsku industriju. Ako hoćete da izgradite budućnost, izgradite intelektualnu svojinu, a ukoliko hoćete da je izgradite, ne možete dopustiti da je svi kradu, kaže Stokmo koji je ove nedelje održao seminar „Reprografija u Srbiji”, u beogradskom Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Konačni cilj susreta je ustanovljavanje slične organizacije za zaštitu pisanih autorskih prava kod nas, koje je najavljeno za proleće.
Prema rečima Olava Stokma IFRRO je internacionalna organizacija, sa 25 godina iskustva, koja uključuje članice iz 63 zemlje, iz čitavog sveta. Organizacije koje ulaze u sastav IFRRO-a obezbeđuju nadoknadu autorima, izdavačima, čak i novinskim kućama, od fotokopiranja, umnožavanja i skeniranja pisanog materijala. Drugoj vrsti pripadaju internacionalne i nacionalne autorske i izdavačke organizacije, a među njima i Međunarodna novinarska federacija.
Koje su dobrobiti od članstva u ovim organizacijama?
– Članice Međunarodne federacije IFRRO prošle godine, sve ukupno, od nadoknade za reprografska prava dobile su 720 miliona evra. Ova vrsta nadoknade umnogome se razlikuje od poreza, zbog toga što poreze sakuplja država. Kompenzacija od fotokopiranja knjiga reguliše se po zahtevu nadležnih nacionalnih organizacija za autorska prava, koje dozvoljavaju univerzitetima, studentima, profesorima, preduzećima, korporacijama, državnim ustanovama, da prave legalne kopije, a izdavači i autori dobijaju nadoknadu od tog kopiranja, dodaje Stokmo.
Kao primer naš sagovornik navodi da je svakome u toku studiranja bio potreban samo deo neke knjige, ili nekoliko poglavlja. Međutim, ovakve kopije ne mogu se praviti bez saglasnosti organizacija, članica federacije IFRRO. Ove organizacije, koje postoje širom Evropske unije, u SAD, Kini, Kanadi, Latinskoj Americi, Indiji, takođe izdaju dozvole i potpisuju saglasnost univerzitetima da mogu da kopiraju određene delove knjiga, ali uz novčanu nadoknadu.
Olav Stokmo upoznat je sa situacijom kod nas, u vezi sa reprografskim pravima, i smatra da je zastupljeno mnogo ilegalnog fotokopiranja.
Međutim, Srbija već ima Zakon o autorskom i srodnim pravima, koji je usvojen krajem prošle godine. Ovaj zakon Olav Stokmo ocenjuje kao sasvim dobar, i kaže da je sada odgovornost na autorima i izdavačima da oforme organizaciju koja će insistirati na njegovom sprovođenju.
Poštovanje Zakona o autorskom i srodnim pravima važno je i zbog ulaska Srbije u Evropsku uniju, kako ističe naš sagovornik, a među zemljama u okruženju koje već kompenzuju fotokopiranje izdavačima i autorima je i Hrvatska, u kojoj se primenjuje model zasnovan na mesečnom plaćanju nadoknada za kupovinu fotokopir mašina i drugih aparata za umnožavanje pisanog materijala. Slične i uspešne metode primenjuju Slovenija, Bugarska, Rumunija.
– Srbija svakako treba da bude predvodnik drugim zemljama u regionu, poput BiH i Makedonije, da pristupe zaštiti autorskih prava, treba da podrži inicijative udruživanja izdavača i autora da ostvare svoja prava, pri Međunarodnoj federaciji organizacija, što bi im omogućilo i podršku kroz druga slična udruženja u svetu – objašnjava Olav Stokmo.
Kako najavljuje naš sagovornik, u aprilu će komitet IFRRO-a organizovati novi susret u Beogradu, a učesnici će biti članovi iz Irske, Slovenije, Hrvatske, Norveške, Nemačke, Velike Britanije, Mađarske i Belgije.
Marina Vulićević
[objavljeno: 13/02/2010]
.jpg)
