Izvor: Blic, 14.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost je na Balkanu
Budućnost je na Balkanu
Živimo kao da će mir trajati sto godina, ali pripremajmo se za rat koji može izbiti sutra... U potpisu Tito. Žena ispira prljavom vodom tekst izvezen na platnu. Reč je o video radu Sarajke Maje Bajević (30) viđenom zimus u Kulturnom centru Beograda. Na drugom čaršavu piše: 'Zemlja koja ima ovakvu omladinu ne treba da se brine za svoju budućnost'. Slede radovi Raše Teodosijevića, Marine Abramović, Vladimira Nikolića, Jelene Radić, Biljane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Đurđević, Damira Nikšića, Anrija Sale, Erzena Škololjija, Mladena Stilinovića, Uroša Đurića, Đentijana Škurtija, Ale Georgijeve, Danijele Kostove... Ukupno 72 autora. Zajedno - na postavci 'Krv i med' u Klostenojburgu pored Beča. Iz svih - probijaju osećanja besa i nežnosti, užasa i idile. Zatečeni na zemlji krajnosti, kakva je Balkan - sve ih okuplja Harald Zeman, eks-direktor Venecijanskog bijenala, nakon što je njihove radove video u Beogradu i Tirani (na Bijenalu u organizaciji magazina 'Fleš art'), ili pak rasute po Evropi. Prezentacija je smišjena kao omaž homo socijalistikusu. Dalje od toga, duh krajnosti, izuzetnog simboličnog naboja, izbija iz nove generacije balkanskih umetnika koji se probijaju na svetskoj sceni. I dok su njihova dela izložena u Beču, posle Graca, druga su u pripremi za Federikianum u Kaselu.
'Budućnost je na Balkanu' - stoji u podnaslovu Zemanove izložbe. Budućnost iza koje stoji prošlost koja opterećuje, poručuje bugarska umetnica Danijela Kostova kroz dve žene, jednu u belom, drugu u crnom, prvu uspravnu, drugu položenu vezanu za gležnjeve prve. Figura u belom treba da se dovuče iza one u crnom kao olovne senke. 'Rođen sam kao musliman, odrastao kao komunista, proganjan kao Bošnjak, a ja sam umetnik' - tekst je Damira Nikšića (33) s konstatacijom: 'Oduvek sam osećao krivicu zbog onoga što jesam i onoga što nisam'. Slično Anriju Sali, albanskom video umetniku koji manipuliše s parčetom nemog filma pronađenog na tavanu u kome je glavni akter njegova majka. Sa usana majke pročitao je himnu idealima socijalizma. Odnos prema prošlošću opterećuje i Erzena Škololjija. Na triptihu prikazuje najpre sebe u nacionalnoj nošnji kao dete, zatim u uniformi pionira, i danas, na portretu za ličnu kartu, tužnog pogleda, sa zastavom Evropske unije koja ga kao oreol pokriva iza leđa. Delo je naslovio 'Tranzicija'. Đentijan Škurti barata Diznijevim crtaćima u alternaciji sa naoružanim trupama, dok Mladen Stilinović na monumentalnom kolažu ispisuje. 'Umetnik koji ne govori engleski nije umetnik', a Bugarka Ala Georgijeva na svoj rad sa dve devojke koje spravljaju bugarsku salatu stavlja tekst 'Next future? Next underwear'.
Erupcija simbola izvučenih iz pop arta ili tzv. mesta street style, američkog filma ili video klipova spajaju se u delima ovih umetnika sa priličnom dozom cinizma i okrutnosti, komentariše italijanski 'L` Espresso'. 'Instalacije sa napisima blješte sećanjem na konceptualnu i siromašnu umetnost registrujući poruke od kojih se lede žile tipa 'krv je slađa od meda' (Atil Altindere). Eho socijalističkog realizma transformisan je u studije okrutnosti: 'Bambi je mrtav' i 'Dentist society' na slikama Biljane Đurđević. 'Zemana sam upoznala na Bijenalu u Tirani. Tri godine je pripremao ovu izložbu. Bila sam u Beču na vernisažu i zaista je bilo veličanstveno. Izložbu je otvorio predsednik Austrije, Tomas Klestel. U ogromnom prostoru kolekcije 'Essl', koja je naručilac projekta, kaže za 'Blic' Biljana Đurđević. Dok je na radovima iz ciklusa 'Bespredmetni autonomizam'Uroša Đurića kontroverza s kojom balkanski umetnici žive možda najupečatljivija: budućnost Balkana je na Zapadu koji, čini se, plaši više nego njihova prošlost - odakle takođe dopire eho Titovih glasova: 'Živimo u miru pripremajući se za rat'. M. Marjanović Iz krajnosti u krajnost
Svi radovi na izložbi 'Krv i med 'pripovedaju o herojizmu radnika, vojnika, majki s decom, opskurnim partijskih rukovodiocima otvarajući vrata novog haosa po metodi `Zeman`: istorija i umetnost hodaju ruku pod ruku. Između socijalističkog heroja i Majinih krpa, nazire se komadić Evrope: tamo gde se susreću Istok i Zapad', kako piše 'L`Espresso'. Ukratko: barok u našim glavama. Stalno pretapanje ljubavi, strasti, nežnosti, mržnje, straha, seksa i sramote. Baš onako kako je Marina Abramović pre par godina objasnila svoj rad 'Balkanski barok', nagrađen 'Zlatnim lavom'.
Ko je u kolekciji 'Essl'
- Kad je napravio konačan spisak autora koje želi da predstavi, Harald Zeman je ponovo došao u Beograd da se s nama lično dogovori i pogleda radove uživo. Bio je kući, kod mene - kaže za 'Blic' Uroš Đurić. - Ponudio mi je ugovor, potpisao sam da slike_arhiva dajem na pozajmicu i primio odgovarajuću novčanu nadoknadu. Pre izvesnog vremena dobio sam cirkularno pismo, kao i ostali, u kojima nas moli da sa izloženim radovima ne ulazimo ni u kakve finansijske transakcije dok ne odluči šta će odabrati za kolekciju 'Essl'. 'Essl' je najpoznatija austrijska privatna umetnička kolekcija smeštena u reprezantativnom modernističkom zdanju koji je projektovao Hajnc Tesar, čiji samo galerijski prostor obuhvata 3 500 metara kvadratnih, a zbirka 4500 dela umetnika 20. veka i početka 21, među kojima su Hansa Hartunga, Antoni Tapiesa, Georga Bazelica, Lučija Fontane, Hansa Apla...
