Izvor: B92, 27.Sep.2019, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Budućnost Evrope je totalitarizam koji će pod plaštom demokratije dopuštati sve"
Dodelom nagrada završen je BITEF, a Grand pri pripao je predstavi "Ali: strah jede dušu" u režiji Sebastijana Horvata, u izvođenju slovenačkog Narodnog gledališča.
Specijalnom nagradom "Jovan Ćirilov" nagrađena je predstava "Nemoralne priče - 1. deo: Kuća majka", autorke Fie Menar i Žan-Lik Božola. Nagrada "Politike" za najbolju režiju, potpuno zasluženo, otišla je u ruke Sebastijana Horvata, reditelja predstave "Ali: strah jedne duše". Publika je na ovogodišnejm >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << BITEF-u bila saglasna sa ocenom žirija i za najbolju predstavu proglasila komad "Ali: strah jedne duše" sa prosečnom ocenom 4,67.
Proglašenju pobednika prethodilo je izvođenje predstava "Pozvani" i "Retke ptice", a nakon proglašenja usledio je koncert Beti Đorđević, kada je publika čula veliki hit "Počnimo ljubav iz početka", koji je bio i slogan ovogodišnjeg BITEF-a. Sebastijan Horvat, reditelj predstave nagrađene Grand prijem, "Ali: strah jede dušu", izjavio je u intervjuu Tanjugu da za njega nema dileme da će najvažnije teme u svetu danas, kao što su ekologija ili politički populizam, migrantske krize i dalje nalaziti mesto u pozorištu budućnosti.
"Budućnost Evrope je totalitarizam koji će pod plaštom demokratije dopuštati sve. Političari će sve dopuštati osim upliva u tokove novca. Umetnička kritika nikada nigde nije ugrozila tržište i to je trend koji će, bojim se, trajno biti prisutan u Evropi sve dok je kapitalizam prisutan kao oblik društvenog uređenja", kazao je Horvat.
U pobedničkoj predstavi Horvat u scenskoj adaptaciji klasičnog teksta Rajnera Vernera Fazbindera zadržava izvorni društveni milje i radnju. Sedamdesete godine 20. veka u Zapadnoj Nemačkoj, slučajni susret i neočekivana ljubav između starije nemačke čistačice, udovice, i mladog marokanskog gastarbajtera, predrasude i neprihvatanje njihove okoline...
Ovaj izbor se pokazuje kao ispravan, jer publika bez problema razvija paralelu s današnjim oblicima ksenofobije, netrpeljivosti prema strancima, migrantima. Horvat tek na sredini ove ljubavne priče, do tada pretežno ostvarene i srećne, uvodi "treće lice", ono koje "sreću kvari", a to je kontekst, društvena stvarnost, odnosno, publika. Tako u drugom delu predstave gledaoci doslovce i fizički ulaze u izmišljeni svet ljubavnika i iznutra ga, kao nekakav tumor, razaraju.
Kritička i politički angažovana priča ipak se završava srećno, iako ne u potpunosti. Horvat za Tanjug kaže da pozorište i dalje ima javni uticaj koji se događa na svesnom i nesvesnom planu. "Svaka delatnost koja se bavi javnim diskursom ima priliku da nešto napravi...Nešto dobro za društvo. Pozorište je dobro mesto da se putem emocija publici predstave važna i opterećujuća društvena pitanja. To nisu okolnosti u kojima čovek pročita nešto u novinama, malo se naljuti na sebe i na druge i krene na spavanje. Dobro pozorište ohrabruje ljude da misle. Zato uprkos svemu verujem da ima smisla ovo što radim", rekao je Horvat.
