Izvor: Blic, 30.Apr.2011, 17:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bruku lako može da spreči Vlada Srbije

BEOGRAD - Ranko Petrić, direktor „Avala filma”, preko agencije Tanjug obratio se javnosti uputivši apel i izrazivši očekivanje da će Vlada Srbije izuzeti tu značajnu instituciju iz stečajnog postupka uprkos dugovima. Nekadašnje mesto za velike svetske produkcije

Petrić kaže da od Vlade Srbije očekuje da to filmsko preduzeće izuzme iz stečaja, napominjući da se u međuvremenu radi na novim projektima, čak i sa partnerima iz daleke Australije.

„Vlada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije to može da uradi po ustavnoj nadležnosti i po Zakonu o Vladi Republike Srbije. Vlada može da izuzme određeno preduzeće ne samo iz stečaja nego i iz privatizacije. Mi očekujemo da će nas bar izuzeti iz stečaja i ponovo proglasiti preduzećem od opšteg društvenog interesa, jer takvo je i osnovano 1946. godine i time povratiti osnivačka prava u 'Avala filmu’. Ne tražimo novac, nego da nas puste da radimo”, kaže, između ostalog, Ranko Petrić.

On takođe podseća da se obratio Borisu Tadiću, koji je zahtev prosledio Ministarstvu kulture iz koga mesec i po dana nema odgovora.

Goran Marković:

Šta će se desiti sa jednim filmskim gradom koji se pruža na 17 hektara ako on postane građevinsko zemljište na kome će tajkuni prodavati ono što im padne na pamet? Početkom devedesetih „Jugoeksport” je na nelegalan način došao u posed 51 odsto „Avale filma”, a ta udbaška firma je, međutim, bankrotirala, pa su poverioci počeli da traže da se „Avala” proda i oni iz toga namire. U februaru 2003. Vlada Zorana Đinđića donela je odluku o isplati dugova „Jugoeksporta” i povratku „Avale filma” u državno vlasništvo. Ta odluka je povučena neposredno pre ubistva premijera. Od tada se sve vrti oko potraživanja poverilaca „Jugoeksporta” i nije moguće taj problem rešiti osim na način na koji je to pokušao Đinđić. Da li za to ima političke volje ne znam, ali mi se čini da mnogi priželjkuju da „Avala” što više propada i postane lak plen.

U međuvremenu su se oglasili i filmski umetnici sa apelom za spas studija u čijoj je produkciji proteklih decenija snimljeno oko 200 igranih filmova i 400 dokumentaraca i koji je učestvovao u oko 120 koprodukcija. Među njima su Goran Marković, Darko Bajić, Mila Turajlić, glumci Velimir - Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić...

"Avala film” i dalje pruža usluge korisnicima. U funkciji su sva četiri filmska studija koja su namenski građena za televizijska i filmska snimanja.

Sadašnji ambijent u "Avala filmu"

Podsetimo, „Avala film” je osnovan 1946. kao državno preduzeće. Prvi film, „Slavica”, snimljen je 1947. godine. Kao zlatni periodi izdvajaju šezdesete godine kada je direktor bio Ratko Dražević. Tada su u „Avali” snimane velike svetske produkcije sa čuvenim producentima, rediteljima i glumcima, a studio je našoj državi donosio godišnji devizni priliv između 15 i 25 miliona dolara.

Devedesetih godina, u vreme Slobodana Miloševića, deo „Avala film” je pripao „Jugoeksportu”, nekada moćnoj tekstilnoj firmi koja je u međuvremenu propala.

Mediji su nedavno zabeležili da se „Avala film” od 5. januara 2011. godine nalazi u predstečajnom postupku - zbog duga od 138 miliona dinara „Dunav osiguranju” i blokiranog računa. Poslovna imovina nekada najvećeg filmskog studija u ovom delu Evrope procenjena je na više od dve milijarde dinara.

Branislav Lečić:

Dok sam bio ministar kulture, zalagao sam se da iz stečaja izađe "Jugoeksport" koji je pod mutnim okolnostima u doba Slobodana Miloševića postao većinski vlasnik „Avale filma”. Tako bi država, za šta se i sada zalažem, ponovo postala vlasnik "Avale filma”, ali ubistvo Đinđića i dolazak na vlast Vojislava Koštunice je opstruirao takav rasplet. Moramo da sačuvamo, unapredimo i moderno opremimo „Avala film”, a ne da ogroman novac dajemo na postprodukciju u inostranstvu.

Danas je u funkciji samo najveći Studio 1, koji je zakupio „Pink” Željka Mitrovića. Svi ostali poslovni prostori takođe su izdati u zakup privatnim firmama (ima ih oko 45). Od nekadašnje celokupne opreme koja je opsluživala svetski poznate producente i autore, rade samo agregat i nekoliko rasvetnih tela.

U izjavi za „Blic” Goran Paskaljević napominje da je „Avala film” ispušten odavno. „Postignuća na koja se g. Petrić poziva datiraju od pre više od 20 godina. Već dugo se ne bave proizvodnjom filma već opstaju zahvaljujući izdavanju prostora. U ovom trenutku 'Avala film’ treba spasti od jeftine privatizacije.

Ali, stvari moraju radikalno da se preispitaju i redefinišu. Otvaraju se tu i druga važna pitanja, recimo pitanje zaštite prava, jer 'Avala film’ drži prava na filmove, na primer - Dušana Makavejeva.”

Radoslav Zelenović, direktor Kinoteke, takođe ističe da je protiv stečaja 'Avala filma’.

„Postoje druge mogućnosti. Pratim natpise o mogućoj privatizaciji i ne mogu da shvatim da niko i ne spominje da tamo postoji, recimo, i arhiv Jugoslovenske kinoteke, njen depo. Govori se i da bi tu mogao osvanuti i stambeni kompleks, šoping mol" Ne razumem ko će da gradi stanove pored depoa u kojima su lako zapaljivi nitratni filmovi od 1895. do 1952. godine.

Ako smo se nečemu naučili u ovoj tranziciji, to je da privatizacije nisu ništa dobro donele kinematografiji, naprotiv. Uzmite samo primer 'Beograd filma’. 'Avala film’ je još jedan primer da je jedan od najvećih gubitnika u kulturi, u ovoj tranziciji, upravo film”, kaže Zelenović.

Svetske produkcije u „Avali"

„Avala film” je građen 1946. Već je tadašnji režim uvideo koliki film ima značaj, pogotovo za propagadnu, pa nisu štedeli na izgradnji. Ceo ovaj kompleks u Košutnjaku rađen je po uzoru na čuvenu Ćinećitu. Čak je i raspored studija i razmak između njih isti kao u slavnom italijanskom filmskom centru. Filmski grad u Košutnjaku osnovan je političkom direktivom, koju je inicirao lično Josip Broz. Namera je bila da se napravi „Holivud istoka” koji će moći da proizvede 100 filmova godišnje. Neograničena podrška vojske učinila je mogućim brojne gigantske koprodukcije:

- „Džingis-kan” je snimljen 1965. u studijima „Avala filma".

- „Marko Polo” ili „Marco the Magnificent” („La fabuleuse aventure de Marco Polo” originalni naziv) takođe je snimljen 1965. godine u studijima „Avala filma".

- Britansko-jugoslovenska koprodukcija „Dugi brodovi” u režiji Džeka Kardifa sa Ričardom Vidmarkom snimljena je u studijima „Avala filma" 1964. godine.

- Spektakularna televizijska serija „Quo vadis" u režiji Franka Rosija snimljena je 1985.

- Ratni spektakl "Kelijevi heroji" snimljen je delom u studijima „Avala filma" 1970. godine. Glavnu ulogu je igrao legendarni Klint Istvud, a besretni Donald Saderlend je na snimanju tog filma doživeo kliničku smrt.

Nastavak na Blic...