Izvor: Blic, 30.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brukova otvorena vrata
Brukova otvorena vrata
Ovih dana u izdanju 'Klija' izašla je još jedna dragocena knjiga Pitera Bruka, najmudrijeg među pozorišnim ljudima sveta. Reč je o tri njegova predavanja na anglosaksonskom području izdata, kao i kod nas, pod naslovom 'Otvorena vrata', u Francuskoj (1993) pod naslovom 'Nema tajni'.
Zaista za Bruka nema tajni u pozorištu. Da bismo to pokazali, dovoljno je gotovo nasumice otvoriti knjigu na bilo kojoj strani. Ja ću ipak izabrati za naše čitaoce >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neke najrečitije:
'Pozorište ne sme da bude dosadno, ne sme da bude konvencionalno. Ono mora da bude neočekivano. Pozorište nas do istine vodi iznenađenjem, uzbuđenjem, igrama i radošću. Ono čini da prošlost i budućnost postanu deo sadašnjosti.' (iz predavanja 'Zlatna ribica')
'Reditelj mora od samog početka da nosi u sebi ono što sam nazvao ‘bezobličnom slutnjom’, što će reći, izvesnu snažnu, mada nejasnu intuiciju koja ukazuje na osnovni oblik, na izvor iz kojeg ga komad doziva.' (iz predavanja 'Nema tajni')
'Moje osnovno načelo, ono na koje sam u svom radu najviše obraćao pažnju jeste dosada. Kao najlukaviji đavo, dosada u pozorištu može da se pojavi u svakom trenutku. Najmanja stvar i eto je, vreba vas, proždrljiva je... Dosada je za mene kao treperenje crvenog svetla.' (iz predavanja 'Lukavstvo dosade') 'Srž pozorišta je misterija koja se zove ‘sadašnji trenutak’. Sadašnji trenutak je čudesan. Kao delić slomljenog holograma, njegova prozirnost je varljiva. Kad se ovaj atom vremena rascepi, u njegovoj bezmernoj neznatnosti je ceo svet.' ('Nema tajni')
Buzz
Nedavno je u Beogradu otvoren prvi Baz (Buzz) centar u ovom delu Balkana. Kažem centar a ne prodavnica, pre svega zato što je reč o svojevrsnom savremenom fenomenu. Jer, radi se o prostoru u kojem se primarno prodaje sportska oprema, ali i sve ono što može biti dobar izbor za opuštenije i kreativnije provođenje vremena, preostalog od dana podređenog viziji uspeha, ličnom rejtingu ili imperativu profesionalnog alpinizma.
Kao odgovor na univerzalni kod ubrzavanja doživljaja vremena, svakodnevnu medijsku promociju fantazma efikasnosti sa jedne i bauka prolaznosti sa druge strane, koji preti da nas potpuno samelje u našem ionako krhkom samopouzdanju, sa tezom da se svaki trenutak mora zgrabiti inače će ga neko drugi uzeti, Buzz predstavlja pokušaj da se revitalizuje prostor slobodnog vremena, nudeći ideje za njegovu kreativnu konceptualizaciju. U savremenom globalističkom trendu svi gradovi su počeli da liče jedni na druge, prevashodno zato što se umesto oko trgova, kao mesta za otvorenu, slobodnu i opuštenu komunikaciju, danas organizuju oko šoping molova, koji su u svojim haj-tek varijantama postali svojevrsni hramovi potrošnje u koje se ulazi sa posvećenošću i strepnjom koja prati sveta mesta. Prostor Baza sa svojim konceptom predstavlja otpor pomenutom trendu, sofisticirano favorizujući koncept Razlike, nudeći umesto standarda konzumiranja, i društvene obaveze šopinga koji nas legitimiše kao učesnike u simboličkim igrama razmene, mogućnost neobaveznog razgledanja.
U eri sveopšte komercijalizacije, kada je trošenje postalo neka vrsta imperativnog načina života, u kojem neosetno postajemo fascinirani stvarima, zaboravljajući na ljude, Buzz se kao mesto na koje ljudi dolaze da se informišu, međusobno prepoznaju i sretnu, pojavljuje i kao model obnavljanja zaboravljenih i prisnijih modela komunikacije. Ne samo kao mesto gde se kupuje, već prevashodno kao mesto gde se ljudi sreću i prepoznaju po afinitetima, duhovnoj radoznalosti i potrebi da uprkos svojevrsnom teroru trendova ostanu svoji.
Kraj za novi početak
Večeras se završava 40. Bitef koji je osim novosti na planu teatarskih formi doneo i ozbiljna razjašnjenja vezana za festival
Već u ovom trenutku, kada su preostale još dve Bitefove premijere, može se zaključiti da je jubilarni Bitef bio pomalo sentimentalno koncipiran, ali i da je bilo predstava koje, kako bi rekao Čehov, tragaju za novim formama. Stoga, najbolje mesto za procenu dometa ovogodišnjeg Bitefa jeste simbolički 'dvoboj' Pitera Bruka i Arpada Šilinga u kome je ovaj drugi, mladi mađarski reditelj, odneo nesumnjivu pobedu nad jednim mitom, objavivši pobedu jednog vremena nad drugim. I sa svojim saborcima nagovestio u kom pravcu se kreću stvari. Osim nesumnjivog lidera Arpada Šilinga, tu su i mladi i ne tako mladi autori poput Marije Šujinar, čija je predstava 'Big in Bombaj', iako izvedena na samom početku, i dalje najsjajnija zvezda u svesti Bitefovih gledalaca. Tu je provokativni Rodrigo Garsija, ili Lote van den Berg i njena 'Jalova Zemlja', potom ne bez razloga miljenik publike Jozef Nađ, pa delimično i Dmitrij Černjakov iz Novosibirska. Oni su udahnuli vetar u Bitefova jedra, ali i objavili neumoljivi kraj jedne poetike.
Bitef je, naime, došao do kraja svoje grandiozne faze i sada je vreme da bude dosledan sebi - da raskine sa starim dobrim vremenima, sa sentimentom bilo koje vrste i da sledi delimično naznačeni pravac samim programom ovogodišnjeg, ali u značajnoj meri i prošlogodišnjeg Bitefa. Konkretno to znači da se više ne moramo po svaku cenu podsećati na prošlost, makar bilo reči i o Piteru Bruku, i da više nema potrebe za bilo kakvim sentimentom, pa ni prema predstavama iz okruženja koje se ponekad dovode iz sasvim nejasnih razloga. Ovogodišnja predstava 'Jedna i druga' Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane nije bila samo slabo mesto festivala već posrnuće.
Stoga kao što reče veliki pisac, potrebne se nam neke nove forme sve dok ne postanu stare.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
