Izvor: B92, 21.Jan.2011, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bruce Springsteen - The Promise
Kompilacijom "The Promise” The Boss dokazuje da je jedan od retkih muzičara koji zvuči sveže čak i kad reciklira samog sebe
Te 1975. godine, Bruce Springsteen je objavio treći album "Born to Run” čime je dosegao planetarnu popularnost koju uspešno održava i danas. Kako legedna kaže, dve bitne figure u njegovoj karijeri tih godina su bile menadžer i producent Mike Appel, i tad još uvek muzički kritičar koji će uskoro postati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Bruceov producent, a nešto kasnije i menadžer Jon Landau. Ako znamo da je Appel važio za čoveka preke naravi, uvek insistirajući da svi konci budu u njegovim rukama, ne čudi njegov bes kada je saznao da Sprinsteen želi da producent sledećeg albuma bude Landau. Smatrao je da je njegova zasluga za Bruceovu popularnost veća od bilo koga i da je izbor Landaua umesto njega kao producenta, svojevrsna izdaja. Usledila je velika svađa, nakon koje je Bruce tužio Appela sudu, na šta je ovaj odgovorio kontra tužbom. Zbog svega toga, Bruceu je bilo zabranjeno da snima muziku gotovo godinu dana. Nakon što su se ipak nekako dogovorili van suda, Springsteen je sa Landauom konačno ušao u studio i snimio, po mnogima najbolji album u karijeri "Darkness on the Edge of Town”, koji je objavljen 1978, tri godine nakon "Born to Run”.
Iako mu duži period nije bio dozoljen pristup studiju, Springsteenu niko nije mogao da zabrani pisanje pesama. Mešavina ogromnog talenta i inata u očigledno najkreativnijem periodu u njegovoj karijeri, rezultirala je ogromnim brojem pesama koje su nastale u te tri godine. Kada je Bruce seo sa svojim bendom da izabere pesme koje će se naći na "Darkness on the Edge of Town” ispostavilo se da ima snimljenih preko 70! Iako su mu neki članovi benda sugerisali da objavi dupli album, perfekcionista kao što je Bruce nije smatrao da ima dovoljno materijala za dve ploče. Izabrao je deset pesama, dok je ostalih šezdesetak ostalo da čami u studiju. I beše tako sve do kraja prošle godine.
Pred novogodišnju kupovnu groznicu, Bruce je obradovao svoje fanove boks setom nazvanim "The Promise: The Darkness on the Edge of Town Story". Reč je o paketu koji sadrži remasterovanu verziju albuma "Darkness on the Edge of Town”, DVD na kome je dokumentarac o snimanju te ploče, te tročasovni snimak koncerta iz 1978, kao i dva diska pod nazivom "The Promise” na kojima možemo čuti 21 pesmu od kojih gotovo nijedna nikada nije objavljena pre toga. Verovatno već pogađate, reč je o trećini od onih 60 pesama koje nisu završile na originalnom izdanju "Darkness on the Edge of Town”. Teško da bi neki ljubitelj Springsteenove muzike mogao poželeti lepši poklon od Deda Mraza.
Pesme koje će vam odavde zvučiti poznato su "radna” verzija besmrtnog hita "Because the Night” koji je Bruce napisao zajedno sa Patti Smith i koji će ’78. godine završiti na Pattinom albumu "Easter”, kao i numera "Fire”, koja beše vrlo bitna u karijeri benda The Pointer Sisters.
Bilo bi pogrešno reći da se sve ove pesme nisu našle na "Darkness on the Edge of Town” samo zato što Bruce nije bio zadovoljan njima – uostalom, da je tako, verovatno bi bile objavljene tek pred Božić 2060. kada Bruce neće biti među živima. Činjenica je da se mnoge od ovih dvadesetak pesama uopšte nisu uklapale u koncept pomenutog albuma.
Očigledan primer za to su duvačima bogata "Gotta Get that Feeling” koja bi teško stajala pored npr. sirove "Adam Raise a Cain” ili "Someday (We’ll Be Together)” koja sa svojim sing-along refrenom više podseća na atmosferu nekog starog festivala u Opatiji, nego što ima veze sa mukama radničke klase. Ta različitost je svakako pre prednost nego mana, jer iako "Gotta Get that Feeling” nema mnogo veze sa legendarnim albumom, nema sumnje da je reč o zreloj pesmi koja je dostojna nekog Bruceovog budućeg "Besto Of” izdanja. "Outside Looking” je omaž njegovim muzičkim herojima iz detinjstva koje je predvodio Buddy Holly, dok se tekst folk balade "Come On (Let’s Go Tonight)” bavi smrću još jednog Springsteenovog idola - Elvisa Presleya. Sveopštem žanrovskom šarenilu doprinosi i soulful numera "It’s a Shame” koja bi komotno mogla da se nađe u katalogu diskografske kuće Stax, kao i pop hit u stilu Phila Spectora "The Little Things (My Baby Does)”. Jedina pesma odavde koja nedvosmisleno podseća na "Darkness on the Edge of Town” atmosferu je naslovna "The Promise”.
Iako je ova muzika snimljena pre više od 30 godina, ona produkcijski ne zvuči toliko staro. Jedan od razloga zašto je to tako je i jednostavnost ovih pesama u čijim osnovama leži klasična "refren-strofa” pop forma koja je univerzalna. Posebno osveženje su duvači, kojih ovde ima mnogo više nego na "Darkness on the Edge of Town” albumu (tamo samo saksofon, a i ovde i saksofon i truba i trombon).
Kada podvučemo crtu, zaključićemo da je "The Promise” ploča koja bi savršeno zvučala da je objavljena krajem sedamdesetih, ali da ništa od te savršenosti nije nestalo ni 30 godina posle. U stvari, ta savršenost je tolika da vas tera da se zapitate kako je moguće da ovoliko predivnih pesama nije nikada objavljeno toliki niz godina. Samo me zanima koliko li Bruce ima još skrivenih kečeva u rukavu?
