Izvor: Danas, 08.Dec.2015, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briljantni sjaj nepobedivog uma
Beogradska filharmonija: Za zaljubljene, dirigent Eiđi Oue, solista Rože Miraro (klavir), Velika dvorana Kolarčeve zadužbine
Rože Miraro, genij klavira i neuhvatljivo osobene interpretacije majstora kakav je Olivije Mesijan pre svih, ponovo je u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine da nam sa Beogradskom filharmonijom razotkrije svoju pak viziju Ravelove muzike, ovaj put na primeru odgonetnute misterije Klavirskog koncerta u Ge-duru, dabome na svoj osoben način. Društvo na >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ovom magičnom putovanju uz i niz kreste talasa neotkrivenih Ravelovih zakutaka pravi mu naoko suzdržan, no zapravo jednako vatren i rad da se upusti u predavanje muzici bez zaostatka, još jedan stari 'filharmonijski' znanac - maestro Eiđi Oue. Tako su ova dva intenzivno prisutna umetnika na sceni, naizgled sa dve različite strane zvučnog spektra, pristupila jedan drugom u naručju Beogradske filharmonije i momentalno uspostavila jezik prisnosti i prijateljstva, te znatiželjne volje da se prepuste eksperimentu koji ne prestaje u vašem sluhu i glavama i pošto su se svetla na Kolarcu odavno ugasila te večeri.
Najpre, maestro Oue izvešće sa Filharmonijom u uvodu koncerta "Alboradu del gracioso", kao genijalni primerak Ravelove ostavštine i fantazmagorične percepcije savremenog čoveka. Obilje čulnih ekstrakata meša se ovde u amalgam cirkusa, hipodroma, varijetea, kakvog pomičnog teatra, sve kroz topote gradske faune, mirise egzotične mediteranske flore, te sred bujnosti Pariza smeštenog odnekud mnogo južnije, u humornoj vrevi i ekstatičnom prizivanju Iberije. Bila je to upravo zanosna predvežba za viseće vrtove Koncerta za klavir i orkestar u Ge-duru, koji pred publiku izvodi Rožea Miraroa!
Miraro je redak i među najprobranijim pijanistima sadašnjice. On sam, pravi pokretni praznik zvuka i zvučnih kolora, neuhvatljivi šoumen na svoj aristokratski umetnički način, poigravač tonskim efektima i uopšte žongler koji u vazduhu umesto loptica kroti i premešta muzičke ideje da ih svojim uvek svežim sluhom spase od uvreženosti i oveštalosti, Miraro vas dakle uvek iznenadi i ohrabri briljantnim sjajem svog nepobedivog uma u uverenju da je muzika odista čudesna stvar! NJegova perfekcija klavirskih doticaja, uzbudljivi dahovi i tajanstveni zastanci, pretvaraju se najedanput u karusel džeza, vrtuljke zvukova, surf po Atlantiku, erupcije vulkana i eksplozije vatrometa. A sve to pronošeno je mini-tajfunima uzajamnog saobraćanja na potezu solista-orkestar-dirigent bez reči, gotovo pa samim mislima i svojevrsnim plesom udruženih muzičara ovde, povezujući Miraroa stalno iznova sa svim odvažnim saučesnicima njegovih pohoda kroz najzamršenije obrte u tumačenim delima. Nakon ovog Ravela, ponovo se osećamo moćnim pripadnicima zvučne nacije. A taj osećaj je nenadmašan, verujte.
Okončanje ove izuzetne večeri pripada halucinogenoj Berliozovoj Fantastičnoj simfoniji op. 14, koja se sa ovako osebujnom prethodnom ekspertizom naših moći upijanja utisaka pretvara na vrhuncu u apsolutno oličenje savremenosti, takođe. Preokrenuvši sve ono očekivano u pojmu simfonija naglavačke, Berlioz je primenio tako pravu jednu 'speed metal punk' dekonstrukciju prethodne istorije da sebe samog proizvede u delo koje piše. Kompozitor kao heroj umetnosti koju stvara, sa pravom revolucijom na planu zvučnog otelovljenja svojih ideja i misli zaslužuje dubok poklon bez sumnje. A mi ga činimo ovom prilikom bez ustezanja. Bravo!
