Izvor: Blic, 09.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brigade pored kontejnera
Brigade pored kontejnera
Izložba nultimedijalnog umetnika Dragana Papića, na Oktobarskom salonu (biće otvorena do 12. oktobra u Grafičkom kolektivu), koristi ironičan naslov - 'Žalim slučaj'.
Vaše 'vitrine skulpture', naslonjene na tradiciju Leonida Šejke, nastaju od predmeta kupljenih na buvljaku. Mnogi umetnici su u prošlosti, pa i danas, reciklirali odbačene predmete. Koji je vaš koncept?
- Srpska umetnost, odnosno, zbir mozgova srpske kritike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nikako da prevaziđe Medijalu. Srbi su nedovoljno cerebralni da prihvate konceptualizam, Bojsov ili Raše Todosijevića, svejedno. Napravio sam zato koncept koji bi i Srbi mogli da shvate: pop- konceptualizam. Odnosno, konceptualnu Medijalu. Da su Šejka i Todosijević vodili ljubav, mogao bih da budem njihovo dete. Ali, multimedijalni umetnik iz Srbije nema istoriju jer je nema ni Srbija. Zato vadim iz kontejnera. Kontejner-brigade jedini su istoričari ovde. Kontejneri nisu samo izvor preživljavanja dela stanovništva, nego je preko njih otvoren jedan istorijski proces. Balkan je oduvek u diskontinuitetu. Ali, dođe ova beda i odjednom, ti baciš, oni izvade: Cigani proizvode istoriju. Na buvljaku skupljam istorijsku građu. Koncept stvaram čitajući dnevnu štampu i tako skulpture postaju istorijski dokumenti. Kako ste sakupili elemente za izložbu u Grafičkom kolektivu?
- Kad je počeo rat, počeo sam da sakupljam 'Barbike'. Koncept je bio: koliko oni ubiju dece ja ću toliko glava 'Barbika' sakupiti. Mislio sam da napravim veliki mural, 'ala ‘Beneton’' kad nabavim spisak poginule dece. Cigani su me već bili prozvali Barbi, pa me je jedan pitao: 'Je li, bre, Barbi, šta radiš ti sa ‘Barbikama’?' Kad sam mu objasnio, kaže Ciga: 'Dobar ti rad.' Konceptualizam je stigao na buvljak, ali i politika. Pred kraj rata, priđe mi jedan drugi i pita: 'Je li, jesi li dobio imena, da mi kažeš nacionalni sastav poginule dece!' Tada nisam uspeo da dobijem spisak od SPS-a, ali sada je objavljena knjiga sa spiskovima: sedamdeset posto su Albanci. A ko ima najviše dece? Ljudi komentarišu što ste srpskog vojnika iz protekle decenije predstavili kao majmuna. Koja priča je iza toga?
- Kada je u Somaliji umrlo dva miliona ljudi, u Italiji, gde živim, razvila se diskusija: kako je smrt toliko ljudi prošla nezapaženo?! Kažu, problem identifikacije, ne možemo da se identifikujemo sa njima. Proces uništenja je i zasnovan na tome da vas prethodno pretvore u nešto sa čim se ljudi ne mogu identifikovati. Zato sam prikazao srpskog borca kao majmuna! Prvo vas pretvore u bubašvabu, a onda su svi srećni kad tu bubašvabu ubiju. Nudim ljudima lično viđenje tragedije koja je od Srbije napravila Jugoslaviju. Bavio sam se problemom nasilja u politici i marginama seksa. Nije li ceo savremeni svet himna smrti i uništenju?! Povodom bombardovanja Njujorka, Štokhauzen je izjavio kako je to vrhunski umetnički čin za treći milenijum i nastao je skandal. To je prava slika ovog sveta. Ljudi više nemaju osećaj jedni za druge. U Italiji prosjaci izlaze sa kučićima jer mnogi građani pre udele psu.
M. Pavlović Iz kataloga 'Žalim slučaj'
'Dragan je gluvonemi svedok koji nam uz pomoć odbačenih predmeta prikazuje gordo posrtanje prezrenog i poniženog naroda'. (Dobrica Ćosić)
'Dragan Papić je jedini multimedijalni umetnik u Evropi. Po mom mišljenju on će biti Milić od Mačve trećeg milenijuma'. (Dragoš Kalajić)
'Dragan je veliko dete! A deca optužuju!!!'. (dr Margit Savović)
Povodom smrti Rodoljuba-Rođe Raičevića
