Izvor: B92, 12.Nov.2010, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brian Eno: Small Craft on a Milk...
Trijumfalni povratak majstora ambijentalnih klavijatura. Ovoga puta, na etiketi Warp.
U vremenu kada mladi bendovi grade karijere potpisujući ugovore sa velikim diskografskim kućama, vest da jedan etabliran muzičar izdaje album za nezavisnu etiketu, sa pravom se smatra malom senzacijom. Istina, prelazak Briana Enoa na Warp nije otkrivanje tople vode (i Tom Waits je pre nekoliko godina izdao album za nekada pankerski Epitaph), ali je u najmanju ruku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << simboličan potez. Iako se bendovi koji izdaju za Warp (Battles, Gonjasufi, Aphex Twin, Broadcast, Squarepusher, Autechere) ne mogu nazvati predstavnicima ambijentalnog zvuka, ako ste ikada preslušali bar 2-3 albuma ove kuće, jasno vam je koliki je uticaj na njih izvršila muzika Briana Enoa. Kao kada bi Al Green potpisao ugovor sa Daptone Records ili Harold Budd sa ECM, prelazak Enoa na Warp se može nazvati nekom vrstom kosmičke pravde.
Za razliku od prethodna dva Enova albuma ("Another Day on Earth” i saradnja sa Davidom Byrnom na "Everything that Happens, Will Happen Today”) koja su bila više song-oriented, na aktuelnom "Small Craft on a Milk Sea” Eno se vraća svom prepoznatljivom ambijent floaty zvuku. Eno kao retko koji ambijentalni muzičar zna da savršeno uklopi audio i vizuelni doživljaj - samo pogledajte apstraktni omot albuma i već ćete imati osnovnu ideju kako on zvuči.
Ipak, ovaj album nije potpuno ambijentalan. Pored prepoznatljivih Enovih plutajućih melodija, na ploči se nalazi nekoliko pesama u kojima čujemo distorziranu električnu gitaru Leo Ambrahamsa i bitove Jona Hopkinsa.. Abrahams je poznat po saradnji sa Paulom Simonom, Edom Harcourtom, Jarvis Cockerom i Nickom Caveom, a Hopkins sa Davidom Holmesom, Massive Attack, engleskim folkerom Jamesom Yorkstonom kao i grupama Tunng i King Creosote, dok su obojica svirali sa Enom na nekoliko albuma. Njihov udeo na "Small Craft on a Milk Sea” je više nego očigledan i upravo su oni najzaslužniji za onaj deo albuma koji je manje ambijentalan.
Obratite pažnju na kompoziciju "2 Forms of Anger” koja počinje prigušenim tribal ritmom ispod koga osećate da se nešto kuva, da bi pesma doživela potpunu kulminaciju u drugom delu kada čujemo Amrahamsovu distorziranu gitaru odsviranu u stilu Sonic Youth, jednostavan ritam bubnjeva, preko kojih Eno šušti sa svojim efektima. Kada biste čuli na radiju poslednji minut ove pesme, teško da biste ikad pretpostavili da se radi o ploči Briana Enoa – potpuna umetnost buke. "Flint March” zvuči kao mračni bristolski tehno, "Horse” karakteriše nervozni ritam i improvizovana Abrahamsova gitara, dok su bitovi u "Dust Shuffle” toliko uptempo, da biste mogli da zaigrate uz njih. "Paleosoic” je još jedna pesma u kojoj glavnu reč vodi Leova, ovoga puta rock gitara, dok je "Bone Jump” spori tri hop sa izraženim basom i sintisajzerima koji na momente podsećaju na (ko bi rek’o) The Specials.
Ostatak ploče uglavnom čine Enove ambijentalne kompozicije, a neke od najuspelijih su sigurno "Emeralnd and Lime” i "Emerald and Stone”. Obe imaju sličnu filmsku mellow melodiju, sa razlikom što je u prvoj u prvom planu sintisajzer, a u drugoj klavir. "Lesser Heaven” podseća na ploče Harolda Budda iz osamdesetih, dok je najduža, osmominutna "Late Anthropocene” primer klasične Enove atmosfere kreairane minimal zvucima. Poslednja pesma "Invisible” zvučno dočarava sliku poletanja male svemirske letelice, koja kao da nas obaveštava da "small craft” napušta "milk sea”.
Ono što ovaj album čini kvalitetnim je savršen balans između ambijentalnih kompozicija i onih bučnijih u kojima čujemo Abrahamsovu gitaru. Eno nam je još jednom dokazao da mu nema ravnog kada je u pitanju kreiranje filmske soundscapes atmosfere nežnim dodirima klavirskih dirki, kao i da još uvek ima savršen njuh da izabere saradnike koji će toj atmosferi dodati još nekoliko različitih raspoloženja. Kada se podvuče crta, dolazimo do zaključka da upravo ta različitost u raspoloženju između kompozicija sa "Small Craft on a Milk Sea” je čine možda i najboljim Enovim izdanjem u 21. veku.
