Izvor: Vostok.rs, 17.Avg.2011, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brestska tvrđava u evropskom formatu
17.08.2011. -
Rusko-beloruski film Brestska tvrđava sigurno osvaja međunarodnu publiku. Film snimljen prošle godine kupilo je već 25 zemalja, i broj onih koji nameravaju da ga prikažu raste. Ovih dana Brestska tvrđava je u prevodu na DVD izašla u Francuskoj, a tokom septembra će se pojaviti na videotržištima Velike Britanije i Nemačke.
Istorijski film posvećen je početku vojnih dejstava na teritoriji SSSR u toku Drugog svetskog rata i onom konkretnom danu, 22. junu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << 1941. godine, kada je fašistička Nemačka verolomno napala na SSSR. Prve udare primio je na sebe garnizon od 8000 vojnika u Brestskoj tvrđavi, velikom fortifikacijskom objektu na zapadnoj granici Belorusije kod grada Brest. Branioci tvrđave su se borili sa izuzetnom hrabrošću, čitav mesec su umarali i uništavali nadmoćnog protivnika, mada su skoro svi poginuli. Njihov podvig postoa je simbol nepobedivosti duha, a sam tvrđava do dnas se čuva kao sveti spomenik – ovde je ostovren vojni memorijal čuven u čitavom svetu.
U Rusiji film Brestska tvrđava prikazan je vrlo uspešno,zauzevši visoko treće mesto u ukupnom rejtingu. Kao glavnu prednost filma publika jednodušno ističe veliku istorijsku verodostojnost. Između ostalog, to je posebno vredno sa tačke gledišta aktualnog izlaska filma na evropsku publiku koja malo zna o tom ratu protiv nemačkog fašizma koju u Rusiji i na čitavom postsovjetskom prostoru nazivaju Velikim Otadžbinskim. U ime verodostojnosti režiser leksandar Kot pažljivo je proučio dokumentarnu stranu događaja, i, naravno, samu Brestsku tvrđavu. U intervjuu za Glas Rusije rekao je:
Počeli smo da idemo po mestima borbe, govori Aleksandar Kot, da obilazimo teritoriju Brestske trvrđave, da se spuštamo u podrume. Tamo su se sačuvali podrumi u kojima je gorela cigla, što se u principu ne dešava, sačuvali su se natpisi na zidovima – Umirem ali se ne predajem! Zbogom, Otadžbino... Tmo ima mesta koja se uopšte od doba rata nisu promenila i ti ideš kao da si došao ovamo drugog dana posle bitke. To je potresno.
Film stvara potpuni osećaj da se radnja dešava neposredno u Brestskoj tvrđavi. Njen spoljni izgled, počev od glavnog simbola citadele, takozvane Holmske kapije, izrešetane granatama, svakom ruskom građaninu poznatog od destinjstva iz udžebnika. Mnogi kritičari su rešili da je takva verodostojnost postignuta pomoću prvoklasne kompjuterske grafike. Na ove pretpostavke u intervjuu za Glas Rusije odgovorio je producent filma Igor Ugoljnikov.
Da nešto dižemo u vazduh i uopšte sinmamo u memorijalu Brestske tvrđave, oštetimo bar jednu ciglu – to sami sebi nismo dozvolili, pa i muzej Brestske tvrđave to ne bi dozvolio. Za snimanje unutar tvrđave izdvojili su nam veliki poligon na kojem je bila postavljena jedinstvena dekoracija, uključujući Holmsku kapiju, i kasarne i sve ostalo. Jedinstvenost je bila u tome što je ona bila troslojna: prvo se predstavljala građevina u mirnodopsko vreme, zatim se „skidala" do delimičnih razaranja i konačno je došlo finalno razaranje.
Po mišljenju Igora Ugoljnikova, svoje savremeno značenje duhovnog simbola Brestska tvrđava je dobila već od prvih dana rata. Njena očajnička odbrana značila je da se u gromoviti, trijumfalni pohod Nemačke na SSSR potkrala disonansa. Da, to je bila najezda, ali unutar nje nešto je već puklo, nešto se slomilo. U suštini to je bio značajni kolaps tobože nepobedive mašinerije vermahta. Upravo tada, kada su umirali poslednji branioci Brestske tvrđave, rat protiv fašizma je bio već dobijen na nekom višem, nadzemaljskom nivou.
Izvor: Golos Rossii, foto: «KinoPoisk.ru»
