Izvor: Blic, 27.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brendovizija
Brendovizija
U noći između srede i četvrtka najpre sam uhvatio deo emisije 'Kontakt' (TV Košava) čija se tema vrtela oko 'srpskih brendova'. Osvežavajuće tehničko rešenje, promišljen izbor gostiju, poneka reč koja se može nazvati pametnom, ali se na kraju sve opet svelo na Guču, Exit, kajmak, rakiju, ajvar i suve šljive. Osim što su mi tema i većina onoga što je pokreće i hrani odbojni do neizdrža, nisam siguran ni da je toliko insistiranje na njenom tendencioznom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i predvidljivom usmeravanju baš sasvim spontano. Graniči se s nemogućim da, u opštoj 'brendovskoj' groznici, svi koje sam imao prilike da vidim zaobilaze činjenicu koja je toliko očigledna da ujeda za nos. Jer svako, ali baš svako zna da su jedini autentični srpski brend čiji stvarni i upotrebni potencijal ne može biti doveden u pitanje - ljudi. Izuzetne ličnosti, čiju vrednost u bilo kakvoj konkurenciji nije moguće osporiti - osim ako ne znate da postoje.
Iste noći oko pola dva na novosadskom ogranku javnog TV servisa emitovan je, čime je baratanje daljinskim upravljačem ispunilo optimalnu meru zena, intervju sa Zoranom Janjetovim, vrhunskim crtačem stripova (i mnogo čega drugog) i istinskom svetskom zvezdom na tom polju. Nijedna reč nije bila uludo prosuta, nijedna misao nije očajavala u beznadežnoj potrazi za smislom, a od aktuelnih svetskih rokenrol bendova izdvojen je, naravno, Wolfmother. Kad na samom početku udarne informativne emisiji, ili na naslovnoj strani uglednog njuz magazina budete videli prilog, odnosno fotografiju Zorana Janjetova - ili nekoga ko isijava sličnu meru svetlosti - sa prigodnim 'američkim' naslovom, znaćete da je Srbija počela da spoznaje sebe, konačno iznoseći neoborive argumente u korist pravog i potpunog uvažavanja.
Šaban
Uvek me zbunjuju prijatelji i poznanici koji su spremni da u svakom času jadikuju nad ponudom naših elektronskih medija. Obično sve znaju o 'Velikom bratu', 'Grand paradi', kvizovima i budalaštinama slične vrste. A kad bih ih zapitao da li ponekad slušaju radio, obično bih doznao, na moje zaprepašćenje, da do radija ne stižu. Za divno čudo, neki od njih su profesionalno usmereni na analizu naše medijske scene. E pa, sami su odabrali. I neka se ne čude, jer i oni su pokazatelj opšteg srozavanja.
Ovog četvrtka, između 16 i l7 časova, na prvom programu Radio Beograda, gost je bio Šaban Bajramović, legenda Niša i preostalog dela sveta, čovek koji, kako sam kaže, peva ciganski bluz. Povodi: četiri decenije od kako je Radio Beograd načinio prvi trajni snimak ovog umetnika, izlazak novog CD-a i koncert u Beogradu zakazan za l5. decembar. Na nekom TV programu neka golotrba voditeljka bi ovu legendu ugurala između dve silikonske 'folkerke', udelivši mu, milosrdno, koji minut.
U ovom radijskom satu Šaban je imao dostojanstven i civilizovan prijem, opušten koliko treba. Voditeljka je u studio dovela njegove prijatelje koji su mu pomogli (i finansijski) da načini novi CD. Šaban je kultna ličnost naše kulture, pogotovu onog muzičkog smera koji se u svetu krsti World Music. Nekoliko Šabanovih pesama u novom, poludžeziranom aranžmanu, oborilo me je s nogu. Pogotovu njegova verzija 'My Way', koja bi izazvala aplauz i 'Večitog plavookog'. Već sam krenuo u potragu za ovim CD-om. Radio je uvek imao većeg sluha, prostora i poštovanja za prave legende. Oni koji su ceo sat proveli sa Šabanom doživeli su nešto jedistveno za naše kulturne prilike.
|
