Izvor: Politika, 07.Jan.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božić u Drvengradu
Zapaljen je veliki badnjak, lomljena je česnica, posluženo kuvano vino i rakija, da bi se iznenada iz okupljene mase čuo anđeoski glas nenajavljenog kustendorfskog gosta, ruskog tenora Sergeja Putlina. Kijarostami i Remunda o Kustendorfu : „Ovaj festival je žestoka opozicija mejnstrimu, komercijali i Holivudu”
Mećavnik, Mokra Gora – Božić, praznik mira i ljubavi, praštanja i mirenja, sloge i jedinstva, zajednički su proslavili u Drvengradu na Mećavniku i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svi gosti i učesnici 4. Kustendorf festivala bez obzira iz kojeg su kraja sveta ovde pristigli i bez obzira kojoj veroispovesti lično pripadaju.
Kako tradicija i običaji nalažu, ispred drvengradske crkve Svetog Save službu je služio sveštenik Dobrica Milenković, zapaljen je veliki badnjak, lomljena je česnica, posluženo kuvano vino i rakija, da bi se iznenada iz okupljene mase čuo anđeoski glas nenajavljenog kustendorfskog gosta, ruskog tenora Sergeja Putlina, soliste čuvenog hora „Aleksandrov”, koji je svojim pojanjem uzburkao emocije prisutnih. Brojne televizijske ekipe koje su ovde pristigle iz Francuske, Švedske, Češke, Italije, Poljske, Grčke, iz susednih država i iz Srbije, imale su šta da zabeleže i da sliku šarenolikog filmskog bratstva, koje zajednički proslavlja najveći hrišćanski praznik, pošalju u svet.
Kako je Sergej Putlin svojim milozvučnim glasom osvojio sve oko sebe, čelnik festivala i glavni domaćin Emir Kusturica, odmah ga je pozvao da bude gost i na ponoćnom koncertu. Rečeno – učinjeno i Putlin se tako našao sasvim sam na velikoj sceni u „Prokletoj avliji”, pevajući ruske i srpske pesme čitav sat, na opšte zadovoljstvo i uz gromke aplauze studenata filma iz celog sveta i kolega muzičara koji sa svojim bendovima učestvuju u muzičkom delu Kustendorf festivala.
Praznični dan je ipak na Kustendorfu proveden i radno, uz projekcije filmova, početak takmičarskog programa i master klas koji je studentima održao iranski reditelj Abas Kijarostami posle projekcije svog najnovijeg filma „Overena kopija” (studenti su u prilici da vide i njegovu retrospektivu), u kojem glavnu ulogu igra Žilijet Binoš. Kijarostami je strpljivo odgovarao na sva pitanja, u početku na svom maternjem farsiju (u prisustvu prevodioca), da bi se kasnije oslobodio i govorio na engleskom jeziku, na kojem, kako kaže, „još uvek posrće”. Učesnici ove specifične škole filma zvane Kustendorf, pokazali su interesovanje za Kijarostamijev specifičan stil, poetiku i liriku, mnoga su pitanja bila vezana za njegov rad sa Žilijet Binoš, za razliku u radu sa naturščicima i profesionalcima, za njegovo poimanje umetničkog filma, ali i za njegovo mišljenje o sudbini reditelja Džafara Panahija koji je u Iranu osuđen na šest godina zatvora. Nazivajući ovakav potez svoje vlade nerazumnim i neopravdanim, Kijarostami je izrazio uverenje da će strasti smiriti i da Panahi ipak neće završiti u zatvoru (trenutno je još uvek u kućnom pritvoru)...
Odgovarajući na novinarska pitanja šta misli o Kustendorfu i o specifičnom konceptu ovog festivala, Kijarostami je rekao i sledeće:
– Iza ovog festivala stoji sjajan reditelj i naravno da postoji ogromna razlika kada je filmski reditelj, a ne neko drugi, direktor festivala. Najvažnija razlika je u tome što svako ko njemu prisustvuje, tu je isključivo zbog filma, a ne iz drugih razloga. Nalazimo se na filmskoj lokaciji, na mestu gde je nastao film. Mi boravimo u filmu, a ono što je jedinstveno ovde jeste da nema razlike između dana i noći i sve je tako prirodno...
I Kijarostamijev mlađi kolega, češki reditelj Filip Remunda, sa velikim zadovoljstvom iznosi svoje impresije vezane za Kustendorf.
– Ovaj festival je žestoka opozicija mejnstrimu, komercijali i Holivudu. Ovo je nekakav bunker koji može da sačuva sve ove ljude koji svojim delima pokušavaju da izraze slobodu, i umetničku i ličnu. Kustendorf je posebna i važna vrsta slobodne životne sredine – kaže Remunda, koji zajedno sa svojim kolegom Vitom Klusakom potpisuje provokativan dokumentarac „Češki mir” s kojim je i počeo ovogodišnji Kustendorf.
Reč je o politički angažovanom filmu sa jasnim i hrabrim autorskim stavom, koji u formi komedije priča o gradonačelniku malog češkog sela Trakovec i njegovim pokušajima da osujeti američki plan za izgradnju 762. vojne baze u blizini njegovog kućnog praga. Akteri u ovoj priči su svi, počevši od stanovnika sela do Džordža Buša, Kondolize Rajs, Baraka Obame, boraca za mir i lobista koji zastupaju američke proizvođače oružja. Nad svima njima lebdi pitanje može li gradonačelnik mesta koje broji svega osamdeset duša da pobedi SAD?
„Češki mir” na urnebesan način, baš kao što su to Remunda i Klusak činili u svom prethodnom filmu „Češki san” o lažnom supermarketu, otvoreno prikazuje geopolitiku u akciji i njen uticaj na male, obične ljude i na pojedinca koji prkosi „velikoj istoriji”.
Kroz igru sukobljavanja ličnog sa opštim i individualnog sa univerzalnim, autori „Češkog mira” tvore uzbudljivo, ali i opominjuće delo za sve „male narode” kojima život kreiraju „velike sile”, u kojem se svaki prosečan stanovnik Srbije, a bogami i svaki prosečan srpski političar, sa lakoćom može prepoznati.
Filip Remunda je održao i veoma inspirativan master klas na kojem je objasnio čitav postupak nastanka ovog filma, proces istraživanja i dolaženja do informacija, što je često bio težak i dugotrajan posao.
U takmičarskom programu studentskih filmova, prve večeri su se izdvojili dokumentarci – poljski film „Zajednički život” Renate Gabrijelske i srpski „Polazak” Gorana Stankovića. Na „meniju” večerašnjeg muzičkog programa je mnogočlani bend iz Tanzanije „N’ Goma Afrika Bend”...
Dubravka Lakić
objavljeno: 08.01.2011
