Izvor: Glas javnosti, 23.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za bolji svet
PALIĆ - Četiri decenije od studentskih nemira koji su se pre 40 godina odigrali širom Evrope, Festival evropskog filma na Paliću obeležio je selekcijom filmova u kojoj su prikazana ostvarenja stranih i domaćih autora na zadatu temu. Na subotičkom Otvorenom univerzitetu prikazani su kultni filmovi domaćih autora Želimira Žilnika, Lazara Stojanovića i Gorana Paskaljevića („Rani radovi“, „Plastični Isus“, „Varljivo leto 68“), zatim „Sanjari“ Bernarda Bertolučija, „Daleko >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << od Vijetnama“, zajednički protest grupe autora protiv rata u Vijetnamu (Klod Lelus, Žan Lik Godar, Agnjes Varda...).
Poštenje i dobrota
Za danas je zakazan okrugli sto sa temom „Mnoga lica 1968“, koji će okupiti poznate politikologe, istoričare, filozofe, sociologe i novinare (Sonja Liht, Nebojša Popov, Zagorka Golubović, Dragoljub Đorđević, Teofil Pančić, Dinko Tucaković, Goran Gocić, Borka Pavićević, Branka Prpa, Borislav Anđelić i Nevena Daković).
Program dečjeg filma uveden ove godine pokazao se kao pun pogodak. Selektor je Branko Ištvančić, poznati hrvatski reditelj, autor prvog dečjeg filma „Duh u močvari“, nastalog posle dvadesetogodišnje pauze, inače rođeni Subotičanin. Ištvančić kaže da su najvažnije obeležje filmova za decu njegovi glavni junaci, a to su deca.
- U filmovima za decu uglavnom je reč o manjoj grupi dečaka i devojčica koja uspeva da pobedi carstvo regula i nepoštenja koji vladaju svetom odraslih. Pozitivne ljudske vrednosti kao što su poštenje, dobrota, požrtvovanost i prijateljstvo pripisane su deci, dok odrasli (često karikaturalno prikazani) predstavljaju ono negativno, najčešće pohlepu, netrpeljivost, a neretko i zlo - kaže Ištvančić, koji je u selekciju uvrstio i dva srpska filma - „Princ od papira“ Marka Kostića i „Agi i Ema“ Milutina Petrovića.
Film „Agi i Ema“ je priča o usamljenom devetogodišnjem dečaku, a nastao je prema nagrađivanom romanu Igora Kolarova. Milutin Petrović smatra da je najtačnija definicija njegovog filma „priča o dečaku u potrazi za boljim svetom od onoga u kome živi“.
- Stalno se insistira na tome da današnja generacija dece želi da gleda samo brze filmove. Verujem da sam dokazao da je moguće privući ih i takozvanim sentiš filmom. Lepo je videti decu koja su odrasla na Cartoon netnjorku kako gledaju spor film punih sat i po - kaže Petrović.
Film je biznis
Film norveškog reditelja Stijana Kristijansena „Dečak koji je voleo Ervina“ prikazan je u glavnom takmičarskom programu Festivala.
- Film mora da odgovara na složena pitanja naše stvarnosti, da analizira društvene kontroverze, i uopšte, da postavlja pitanja poput onih šta je dobro, a šta loše za jedno društvo. Danas je film veliki biznis, ali ipak ne smemo da zaboravimo kakve priče ljudima pričamo ili kakve karaktere prikazujemo. Nažalost, o evropskom filmu malo znam, jer se u Norveškoj uglavnom prikazuju filmovi iz SAD, Švedske i Danske. Publika će uvek pre pogledati film u kojem igraju Džek Nikolson i Nikolas Kejdž, nego recimo neki poljski film. U Norveškoj je potrebna posebna animacija gledalaca da bi odlučili da pogledaju neki umetnički film - ističe Kristijansen.
Norveški film prati jedno intrigantno odrastanje u vreme pada Berlinskog zida i nosi autobiografske elemente iz života reditelja.
- Film je smešten u jesen 1989. godine u vreme kada se svet Evrope burno menjao. U Norveškoj smo tada sa velikom pažnjom pratili događaje oko rušenja Zida. Plašili smo se onog što bi se moglo dogoditi. Norveška je i tada bila članica NATO pakta i postojala je realna bojazan da se konflikt proširi i do naših granica. Okolnosti su bile više nego čudne, jer smo nemoćno sedeli i posmatrali zbivanja na televiziji. Verujem da su slična osećanja tada imali mnogi u Evropi. Osećao se talas promena. I zaista, svet se promenio, da li na bolje - ne znam da odgovorim - rekao je Kristijansen.
