Izvor: Politika, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba unutrašnjih demona
Pedeset trogodišnji Ang Li, koji već duže slovi kao američki reditelj iako je tajvanskog porekla (Pingtung, oktobar 1954), može da bude i te kako zadovoljan 2007. godinom. Pored već dva Oskara, autor filmova kakvi su "Svadbeni banket", "Razum i osećajnost", "Ledena oluja", "Pritajeni tigar, skriveni zmaj" i "Planina Broukbek", svojoj kolekciji vrhunskih filmskih priznanja, jesenas je na Venecijanskom festivalu priključio i drugog "Zlatnog lava", za najnoviji film "Žudnja, oprez" za koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je nedavno osvojio i nominaciju za "Zlatni globus". Špijunski triler koji govori o kineskom otporu japanskoj okupaciji 1942. godine, ali i ljubavnim intrigama, erotici, seksu i strasti, potpisan je kao američko-kinesko-tajvansko-hongkonška koprodukcija (!), uskoro će na beogradskom Festu gledati i beogradska publika.
Ljute li se Vaši zemljaci sa Tajvana što je film potpisan i kao kineski?
To je veoma komplikovan politički problem i izgleda da se ne može lako i jednostavno rešiti. Voleo bih da se odnosi između Kine i Tajvana mogu normalizovati, ali sa tim ne želim da opterećujem svoju publiku. Važno je da film govori sam za sebe, i da ga publika gleda.
Živite već dugo u Americi, ali gde i kome kulturološki pripadate?
U Njujorku imam svoj dom, tamo žive moja supruga i deca, ali često putujem i u Tajvan kako bih posećivao majku, brata i sestru. I na jednom i na drugom mestu osećam se kao kod kuće. Moja zvanična adresa jeste u Njujorku, ali kulturološki se tamo još uvek osećam kao autsajder.
Kako je došlo do toga da ponovo snimate u Kini?
Smatrao sam da je sada najbolje vreme da snimim film prema kratkoj priči Elin Čang o kojoj sam razmišljao godinama. Znao sam da je teže snimiti jedan kineski nego tri američka filma, zato što lokalni filmski radnici ne znaju da se služe najnovijom holivudskom filmskom tehnologijom. Produkciju sam doveo iz Amerike i nadam se da su Kinezi nešto naučili, da će se njihova filmska industrija sada brže razvijati.
Priča filma "Žudnja, oprez" je i deo kineske istorije o kojem do sada nije bilo mnogo reči na velikom platnu?
Bilo je pokušaja od strane kineskih reditelja da se bave ovom temom, ali im nije pošlo za rukom, suočavali su se sa zabranama. Na sreću, imam reputaciju, imao sam i sredstva za snimanje ovakvog filma.
Tema Vam je bliska?
Vrlo lična i bliska tema, riskantna za realizaciju zato što još uvek ima živih ljudi koji se sećaju tog perioda, sećaju se kako je izgledao Šangaj početkom Drugog svetskog rata. Zato sam se posebno posvetio glumcima, kako bi bili što verodostojniji kao mladi revolucionari, pripadnici pokreta otpora japanskoj okupaciji početkom rata.
Za glavne glumce izabrali ste legendarnog Tonija Leunga i debitantkinju Tang Vei?
Toni Leung je san svih reditelja, u istoriji kineskog filma nisam video da je neko tako dobro odigrao izdajnika. On je u filmu nešto potpuno drugo od onoga što je bio ranije. Tang Vei sam pronašao posle duge i isrcrpljujuće audicije na kojoj je ona bila najbolja za ulogu žene koja, pretvaranjem i glumom, dodirne pravu sebe. Uz to Tang Vei poseduje karakter koji me podseća na generaciju naših roditelja.
Šta je u priči Vama posebno bilo privlačno?
S jedne strane – patriotizam, koji je bio najuticajniji deo kineske kulture i nešto uz što smo svi odrastali. Sve to je stiglo iz vrlo patrijarhalnog društva, a razvilo se tokom rata protiv najvećeg neprijatelja, a to je bio Japan. Druga stvar koja me je fascinirala bila je autorka priče, Elin Čang, žena koja je odlučila da o tim vremenima piše iz ugla ženske seksualnosti. Naravno, uz upotrebu fikcije jer ona je način da dođemo do istine. Zato čitamo knjige, gledamo filmove i pozorišne predstave, kako bi bezbolnije došli do istine.
I Vi ste došli do istine?
Do istine o okrutnosti i brutalnosti koja govori o tome koliko je ponižavajuća veza između muškarca i žene, čak i za vreme rata. Autorka knjige je koristila tu metaforu kako bi istražila muško-ženske odnose kao ključnu životnu preokupaciju. Postavlja se pitanje ko koga okupira u toj ljubavnoj vezi tokom rata, ko koga muči, može li se do istine doći samo ako uzrokuješ nečiju bol? U ovom filmu ta tema slama srce, jer je glavna junakinja spremna da izda svoju otadžbinu kada je pomislila da se njen partner zaljubio u nju.
U filmu postoje i scene eksplicitnog seksa, nezgodno za snimanje?
Scene seksa su za mene vrhunac glume, vrhunac govora tela, nešto što se ne može izgovoriti već se samo može iskazati u telesnom kontaktu. To je ključ filma, glavna junakinja mora da glumi kako bi zadobila poverenje svog neprijatelja. Ona glumi žrtvu ispitivanja, a način na koji je on, koji mrzi samog sebe, gleda, zapravo je traženje istine u njenim očima. Mnogi su mi prigovarali tvrdeći da je nemoguće onako voditi ljubav, ali njihova isprepletenost je u funkciji govora tela. Kada snimam scene seksa onda nastupa i posebna vrsta psihologije. Oseća se nešto u vazduhu i samo treba pustiti glumce da sami odluče koliko će daleko otići. U kineskoj tradiciji i kulturi ne priča se o ženskoj seksualnosti, ne znamo šta žene dobijaju od seksa. Kao Kinezu, to mi je bilo nezgodnije da prikažem, nego telesnu ljubav gej kauboja u Americi u filmu "Planina Broukbek".
Kada bi napravili paralelu između ova dva filma šta biste mi rekli?
"Planina Broukbek" i "Žudnja, oprez" su međusobno različiti filmovi. "Planina Broukbek", film u kojem se bavim osećanjima koja nas preplave kada nam neko nedostaje, znači raj jer se junacima dogodila neočekivana, ali čista emocija. To je film pun ljubavi. "Žudnja, oprez" je pakao, jer se moramo spustiti u njega kako bismo spoznali istinu.
Seks je čest pokretač radnje u Vašim filmovima, ali ne i jedini?
Konflikt između društvenih obaveza i ličnih sloboda, prisutan je u svim mojim filmovima. To je konflikt između unutrašnjih demona, onoga što stvarno jesi i onoga što bi želeo da budeš. Što se seksa tiče, on može da bude katalizator za ljubav i vezu. Ne mislim da je seks isto što i ljubav, ali oni su vrlo bliski, to je nešto najintimnije u ljudskom biću. Takođe, oni su i veoma dramatičan i izuzetno važan deo naših života. Samo razmislite o procesu uzimanja i davanja. Nemojte misliti da uvek insistiram na scenama seksa, mene zapravo interesuje drama. U ovom filmu, to je drama veze, osnovnih životinjskih poriva, požude. Istovremeno tu je i oslobađanje iluzija, predrasuda, koda ponašanja. Na kraju sve navodi na pomisao da stvarnost može da bude mnogo složenija nego što pretpostavljamo ili očekujemo.
[objavljeno: ]
