Izvor: B92, 24.Jul.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolero - latinoamerička proza
Posle nekoliko decenija, u Srbiji je ponovo pokrenuta edicija posvećena savremenoj latinoameričkoj prozi "Bolero" izdavačke kuće "Laguna", a uređuju je Ljiljana Popović- Anđić i Branko Anđić.
Pre skoro tri decenije, Anđić je bio učesnik prvog pokušaja sistematskog predstavljanja najbolje proze Latinske Amerike, ali je tadašnja biblioteka "Deset hispanoameričkih romana" bila zajednički jednokratni napor vodećih beogradskih izdavača.
"Laguna" je odlučila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da, poštujući jasno definisane kriterijume, objavljuje prevode najmanje pet savremenih latinoameričkih romana godišnje.
Prema Anđićevim rečima, pre tri decenije trebalo je najpre prevazići predrasude da ta literatura "nije epigonska ili da ne predstavlja jedan egzotičan izdanak mentalnog turizma".
Anđić koji je pre skoro dve decenije otišao u Argentinu kao dopisnik Tanjuga, da bi zatim ostao tamo da živi, u pismu koje je "Laguna" prosledila medijima kaže da se "pre tri decenije trebalo odvići od merenja evropskim aršinom, a onda su se dela Borhesa, Markesa, Asturijasa, Vargasa Ljose, Fuentesa, Kortasara - sama izborila za svoje zasluženo visoko mesto na listama čitanosti".
On se priseća da je od tada počela "vladavina" magijskog realizma koja nikada nije prestala. Kao znalac literarne scene Južne Amerike, on kaže da je odavno stasala prva post-bum generacija pisaca, a posle nje i ona koju je čilenaski pisac Alberto Fuget duhovito nazvao "MacOndo" generacijom (kovanica od McDonaldsa i Markesovog Makonda ).
Njegov koncept za ediciju "Bolero" je da pokaže kako danas pišu Latinoamerikanci, a drugo merilo je, uz savremenost, da to budu knjige koje se mogu čitati na različitim nivoima, da pored visokih umetničkih dometa imaju i jaku komercijalnu stranu i da budu po temama, stilu i senzibilitetu bliske što širem krugu čitalaca.
Anđić navodi primere Santjaga Gamboa koji se ne odriče svog kolumbijskog identiteta samo zato što svoj roman smešta u Kinu, Rodriga Fresana, Argentinca koji piše o Londonu ("Kensington Garden"), a Horhe Volpi ostaje Meksikanac kada piše debeli roman o Staljinu.
Biblioteka "Bolero" otvorena je romanom Peruanca Marija Vargasa Ljose "Avanture nevaljale devojčice", jer veoma dobro ilustruje pomenuta merila. To je savremena knjiga čija se radnja dešava po svetskim prestonicama, koje čitoaci poznaju, ali nikad ne gubi latinoameričku perspektivu.
Knjiga se može čitati kao politički esej, sociajlna drama ili ljubavna priča s peripetijama.
Anđić je najavio da će se uskoro pojaviti najnovija knjiga argentinskog autora Giljerma Martinesa "Spora smrt Lusijane B" koja ima pseudo kriminalističku priču. U njoj se kombinuju neobjašnjive smrti, matematika, filosofske i književne reminiscencije. Kod nas su već objavljena njegova prva dva romana "Povest o Rodereru" i "Maestrova žena".
U pripremi su dve izuzetne knjige koje se uklapaju u iste kriterijume: roman kolumbijskog autora Horhea Franka "Rosario Makaze" i najbolji meksički roman decenije "Svedok" Huana Viljora.
Frankova knjiga, po kojoj je snimljen istoimeni film, ima za protagonistu lepoticu Rosario koja u ambijentu kolumbijskih narko-kartela doživljava strasnu ljubav. "Svedok" prati izukrštane sudbine protagonista, daje mozaik-sliku Meksika gde se prelazi iz velegradskih salona televizijskog džet-seta na pustinjska imanja seoske aristokratije koja ne zaboravlja revoluciju i verske ratove davno prošlosti.
Prvo kolo "Bolera" završava se romanom "Tropska životinja" Pedra Huana Gutjeresa, prozvanog "kubanski Bukovski", ali i "karipski Henri Miler".
Pisci ovih knjiga su iz Perua, Argentine, Kolumbije, Meksika i Kube, zemalja sa najjačom književnom i izdavačkom produkcijom.
Anđić je najavio da će se u sledećem kolu na užem spisku naći pisci iz Bolivije, Dominikanske Republike i Salvadora.
Pročitajte tekst Rastka Simića o knjizi Avanture nevaljale devojčice
.jpg)
