Izvor: Politika, 08.Nov.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bojim se neoliberalizma
Suzan Sarandon je prava zvezda. Svoj talenat je trošila da pomogne pozorište, koje nema toliko novca
Džanel Rajnelt, jedna od vodećih američkih teatrološkinja, gošća je Beograda, odnosno „Studija – Laboratorije izvođačkih umetnosti” osnovanog pri Fakultetu dramskih umetnosti gde će održati nekoliko predavanja studentima.
Profesorka Rajnelt ujedno će predsedavati međunarodnom simpozijumu „Umetnik izvođačkih umetnosti – od uloge alternativnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pobunjenika do uloge zvezda u svetu poznatih” koji će biti održan danas i sutra, u organizaciji pomenutog „Studija – Laboratorije izvođačkih umetnosti” u Domu omladine Beograda. Boravak u Beogradu Džanel Rajnelt iskoristiće i da predstavi i svoju knjigu „Politika i izvođačke umetnosti”.
Kakvi su vaši prvi beogradski utisci?
Veoma je uzbudljivo i interesantno. Od aerodroma do centra grada vozila me je žena taksista koja je želela malo više da me upozna sa znamenitostima Beograda. Pokazala mi je Novi Beograd, građevine koje su izgrađene u vreme Josipa Broza Tita. Nije bila sigurna da li sam čula za Tita, ali ja svakako znam ko je on bio. Beograd mi deluje kao grad sa velikom budućnošću i lepo se osećam u njemu.
Naslov simpozijuma „Umetnik izvođačkih umetnosti, od uloge pobunjenika do uloge zvezde u svetu poznatih” prilično je provokativan. Koja je uloga teža?
Pitanje je šta želite sa sobom. Možete biti pobunjenik, i to je sasvim u redu, ali to u isto vreme znači da nećete imati nikakvog novca. Meni se čini da je to jedna dosta romantična pozicija. Sa druge strane, ako ste javna ličnost i bavite se stvarima koje su sasvim nešto drugo od onoga što je vaš osnovni posao, onda ćete biti meta kritike koja će govoriti da radite ono o čemu nemate pojma. U toj poziciji ste kritikovani da sebe smatrate boljim od drugih ljudi. Ako ste javna ličnost, zvezda, na vas je usmerena društvena pažnja. Na vama je odgovornost da govorite, da se obraćate javnosti, da pričate o problemima koji nas okružuju. Najčešće stajem u odbranu javnih ličnosti, ali onih koje se zajedno sa običnim svetom bore za promenu određenih stvari u društvu.
Koliko se pojam zvezde promenio u svetu? Ko su, po vama, trenutne zvezde?
Teško je odgovoriti na to pitanje jer u svetu ima mnogo „zvezda”. Recimo, za mnoge ljude je Nelson Mandela bio zvezda. Pogledajte njegov put: bio je zatvorenik koji je uspeo da svojim upornim društvenim radom natera državne institucije da deluju tako da na kraju od političkog zatvorenika imamo predsednika države. Ne možemo a da ne govorimo i o zvezdama iz Holivuda. Recimo, Suzan Sarandon je prava zvezda. Ona se veoma interesantno ponaša. Kada je bila udata za Tima Robinsa, takođe holivudsku zvezdu, osnovali su malo pozorište u Los Anđelesu. Svoj talenat i to što je dobra glumica i nesporna zvezda trošila je da pomogne pozorište, koje nema toliko novca. Možemo reći da je Suzan Sarandon bila političar, da se bavila politikom koja omogućava ljudima da bolje žive, a trošila je na to isključivo svoja sredstva, a ne sredstva poreskih korisnika. I ja se tome zaista divim.
Vaša knjiga „Politika izvođačke umetnosti” prvi put se prevodi na srpski jezik. Na šta ste ovim delom želeli da ukažete?
Moja knjiga se bavi pokušajem da pronađemo nešto što će nas ujediniti, za razliku od medijske slike sveta koja nas zapravo razjedinjuje, naizgled potpuno nas ujedinivši u globalno. Druga stvar jeste moja nada da će naići na dobar prijem u srpskoj kulturi. Takođe i u mojoj severnoameričkoj kulturi. Sebe definišem kao nekoga ko je levičar. Verujte, ni među umetnicima to nije velika grupa ljudi. Pitam se šta znači biti levičar posle svih promena koje je levica doživela, u Evropi pre svega. Davne 1985. upoznala sam koleginicu iz Slovenije pred sam raspad Jugoslavije. Iako smo bile dobre koleginice, bile smo na potpuno različitim smerovima i pravcima mišljenja. Želela sam sa njom da pričam o budućnosti socijalizma, a ona je smatrala da je to nešto što je gotovo i čega se treba kloniti. A, eto, godinama kasnije, šta je ostalo od levog u bivšim republikama Jugoslavije? Ono što je meni interesantno za Srbiju i srpski narod jeste stalna borba, pa neka je i borba protiv globalizacije, ali je jako poštujem.
Kako komentarišete aktuelni američki trenutak?
Tenzija između nacionalizma i demokratije je problem SAD kao imperijalne države koja se postavlja kao najvažnija u svetu. Bila sam uzbuđena i srećna kada je prošli put za predsednika moje zemlje izabran Barak Obama jer je on prvi Afroamerikanac koji je došao na njeno čelo. Ali i zato što sam verovala i želela promenu. Naravno, to njemu nije uspelo, moram reći. Ne mogu da kažem da sam preterano uzbuđena kada govorim o predsedniku SAD. Užasno sam razočarana što nije zatvorio zatvor Gvantanamo na Kubi. Sa druge strane, ne mogu reći ni da sam pristalica Mita Romnija, zato što bi da je pobedio dobio veliku moć. Uvek mi je jako važno i interesuje me ko će biti sudija u mojoj zemlji, jer predsednik ima pravo da ih izabere. Mislim da je pitanje slobodnog sudstva nešto što je jako važno. To je disanje jedne države. Interesuje me socijalna politika. Zalažem se protiv konzervativne socijalne politike, zanima me i kako će se pomoći ženama, kako će biti podržana sa svim aktivnostima koje ima u toku dana. Bojim se neoliberalnog slobodnog tržišta. To je loše i za nas i za čitav svet.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 09.11.2012.
