Izvor: Blic, 01.Avg.2015, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogohulna razmišljanja Slavoja Žižeka
Oni koji ne žele kritički da govore o liberalnoj demokratiji trebalo bi da ćute i o verskom fundamentalizmu, napisao je čuveni slovenački filozof.
Nedavno objavljena Slavoja Žižekova knjiga „Islam, ateizam i modernost“ (izdavač „Akademska knjiga“, prevod s engleskog Ljiljana Matić) nosi podnaslov „neka bogohulna razmišljanja“, svojevrsna je reakcija na ubilački pohod 7. januara 2015. u prostorijama francuskog satiričnog lista „Šarl Ebdo“, a kroz to i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vivisekcija ključnih mehanizama savremene slike sveta.
U poglavlju „Islam kao način života“ Žižek kaže: „Ne radi se o tome da li su razlozi nezadovoljstva koji uslovljavaju teroristička dela istinita ili ne, poenta je u političko-ideološkom projektu koji nastaje kao reakcija na nepravde.“
Islamistički fundamentalisti, analizira Žižek, jesu pseudo. Nemaju odsustvo ogorčenosti i zavisti, već su „uznemireni grešnim životom nevernika“ te se kod njih prepoznaje „borba protiv sopstvenih iskušenja“ - „Koliko slaba mora biti vera nekog muslimana ako je ugrožava karikatura u satiričnom nedeljniku“.
Žižek skreće pažnju da je konflikt između liberalne popustljivosti i fundamentalizma u krajnjoj liniji lažan. „Ono što je Marks Horkhajmer rekao o fažizmu i kapitalizmu još 1930-ih - oni koji ne žele kritički da govore o kapitalizmu treba da ćute i o fašizmu - trebalo bi primeniti i na današnji fundamentalizam: oni koji ne žele kritički da govore o liberalnoj demokratiji treba da ćute i o verskom fundamentalizmu.“
Pišući o usponu ISIS-a napominje: „To je i poglavlje u borbi protiv načina na koji globalni kapital podriva moć nacionalnih država. (…) Njihova meta je dobro odabrana: ono što liberalni Zapad čini toliko nepodnošljivim ne sastoji se samo u tome što praktikuje eksploataciju i nasilnu dominaciju, već u tome (da dodamo so na ranu) što tu brutalnu stvarnost predstavlja pod krinkom njene suprotnosti, slobode, jednakosti i demokratije.“
Potom ističe: „Naš aksiom bi trebalo da bude da su borba protiv zapadnog neokolonijalizma, kao i borba protiv fundamentalizma, borba Vikiliksa i Snoudena, kao i borba „Pusi rajota“, borba protiv antisemitizma, kao i borba protiv agresivnog cionizma delovi jedne te iste univerzalne borbe. Ako tu napravimo bilo koji ustupak, bićemo izgubljeni u pragmatičnim kompromisima.“
Rešenje, kako je apostrofirao, nije izbegavanje rizičnih poteza, to zapravo znači „učešće u logici koja vodi u katastrofu“. Rešenje je „da postanemo svesni eksplozivnog niza interkonekcija koji čini čitavu situaciju opasnom (…) I naporan rad na menjanju koordinata celokupne situacije. Sve manje od tog neće biti dovoljno.“
U poglavljima „Od globalizacije do univerzuma“, „Pogled u arhive islama“, „Ka materijalističkom pojmu boga“ i „Božanski nagon smrti“, preispituje islam i hrišćanstvo, korene i kritiku religije, teizam u današnjem ateizmu...
Pedofilija, bande, multikulturalnost
Žižek vivisekcira pedofiliju katoličkih sveštenika, brutalno seksualno iskorišćavanje 1.400 dece od 1997. do 2013. u Roterdamu od strane pakistanskih bandi, koncept dominantne kulture („leitkultura“), multikulturalnost („multikulturalizam se pretvara u oblik legalno regulisanog uzajamnog nepoznavanja ili mržnje“)…
