Izvor: S media, 23.Feb.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogdan Diklić: O glumi bez glume!
Poznati glumac Bogdan Diklić predstavio je javnosti svoj književni prvenac "O glumi bez glume". Knjiga koja, kako je autor rekao, sadrži "oizme" jer je pisao o ovome i onome, promovisana je na originalan način kroz druženje sa autorom i njegovim gostima-prijateljima, ali i iz zvuke bubnjeva i klavira...
- Hvala što ste došli, puno mi to znači, jer ja, da nisam morao, ne bih izašao iz kuće, rekao je Bogdan Diklić kada je izašao na "scenu" velike sale SKC-a. Pored >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << njega bili su kolega i glumac Predrag Miki Manojlović, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac i teatrolog Jovan Ćirilov koji su sa autorom bili "na sceni", ali i ćerka Sofija, supruga Dijana, i brojni prijatelji te studenti glume...
Svako od gostiju je na sebi svojstven način prokomentarisao Diklićevu knjigu, ali i opisao poznanstvo sa Bogdanom.
Aforizmi, "oizmi", ili kako se Tasovac izrazio- Diklićizmi, predstavljaju zapravo glumčev doživljaj života, umetnosti, glume, scene... Autor nije nameravao da napiše knjigu već je beležio neka svoja opažanja tako da knjigu čine poglavlja koja se neretko sastoje samo od jedne ili nekoliko rečenica.
- Prednost moje knjige je što može da se iščita u liftu i zato nije baš za ljude koji žive u prizemlju ili na prvom sratu. Ali bez obzira na to što može da se iščita, ne može da se pročita za tako kratko vreme, rekao je Diklić koji je time ukazao na dublje značenje svojih zapisa.
Sa tim se složio i Jovan Ćirilov koji je iz knjige izdvojio aforizam "O improvizaciji: Nedopustiva osim kad kolega kasni na scenu", jer je "toliko toga rečeno u toj jednoj rečenici". Ćirilov je zatim napisao aforizam koji se sastoji samo od reči koje se nalaze na korici knjige : Bogom dani glumac, koji bi bez glume bio kič lik- Diklić čime je oduševio Bogdana i sve prisutne i podsetio da aforizmi u knjizi imaju najveći vrednost upravo zbog toga jer liče na Bogdana Diklića.
Devetogodišnja Sofija, glumčeva ćerka, odsvirala je tri kompozicije na klaviru, a Bogdan je u šali prokomentarisao kako je celo veče zapravo promocija njegove ćerke. Međutim, instrumenata, tačnije bubnjeva, latio se i domaćin koji je sa svojim prijateljem Vladom odsvirao dinamičnu kompoziciju.
Bogdan Diklić je na kraju rekao da je bitno da se razume umetnost, da se traži kreativnost, da je pozorište kao umetnost umetnost zajedništva i da se kao takva treba razumeti. A on je u "Glumi bez glume" ukazao na pravu umetnost, a ne na egzibiciju i narcisoidnost kojim se mnogi mladi "umetnici" vode.
S. Ilić
