Izvor: Blic, 11.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bliskost
Bliskost
(Aleksandra Mokranjac, Transkripcija, Geopoetika, 2006)
Idealizam junakinje ovog romana je vatren, ali besciljan: mučena svešću o promenljivosti i propadanju svega vidljivog, ona teži 'čistom', duhovnom životu, ali ne kao (ozarujućem) smirenju, već kao slobodi od odgovornosti i od posledica učinjenih izbora. Zbog (opravdane) sumnje da je 'svet podložan...kolektivnom gubitku razuma', ona preispituje opšteljudske ideale sreće i uspeha kao moguće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << plodove 'arogantnog podrazumevanja' ili konformističke 'borbe za predvidivost života'. Iskusivši (bračnu) 'međusobnu opčinjenost' i 'uvežbanu telepatiju', ona je razočarana 'običnošću' bliskosti i uvređena konvencionalnom podelom životnih uloga. Gonjena iracionalnim strepnjama, ona se usuđuje da krene u nepoznato (na Krit), ni sama ne znajući kakva 'nova tumačenja' i mogućnosti izbora traži. U Lavirintu, kafkijanskom skladištu 'uznemirujućih sadržaja', ona oživljava mit o (zaljubljenoj) Arijadni, kao shemu po kojoj se odvija i njen život; od 'svesrdnog učešća u vaskolikom svetu umetnosti', intelektualna igra preuzimanja uloge antičke heroine prerasta u obračun sa samom sobom: suočavajući se sa intimnim sumnjama i (porodičnim) identitetom u liku prognanog, skeptičnog mudraca Minotaura, junakinja (misli da) dobija autentičan karakter i egzistencijalno opravdanje. Njeno ikarovsko suprotstavljanje zemljinoj teži završava se zasićenošću (robinzonskom, prognaničkom) slobodom i odisejskom čežnjom za porodičnim domom, ali samo kao za dobrovoljnom tamnicom i manjim od dva zla.
Ispod nastasijevićevski zamračene sintakse, privatnog pripovedačkog jezika kojim se (eterična) priča brani od (o)lakog razumevanja, krije se praznina cinizma i 'vedre' ogorčenosti, suštine autorkinog stava prema svetu i umetnosti.
