Izvor: Politika, 17.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blagoslov i ćutanje
Susret sa igumanom Metodijem na pecanju. – Ministarstvo kulture Srbije nije finansijski podržalo projekat
Dokumentarno-igrani film "U početku beše reč – Miroslavljevo jevanđelje" biće premijerno prikazan u Beogradu danas u 12 časova u Narodnoj biblioteci Srbije. Reč je o priči o viševekovnom putu Miroslavljevog jevanđelja, najstarijeg sačuvanog rukopisa srpske ćirilice koji je upisan u Unesko zbirku "Pamćenje sveta" 2005. godine. Film je do sada prikazan u nekim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mestima Srbije, a rađen je u nezavisnoj produkciji.
U osnovi je četvorosatni televizijski serijal, sniman proteklih nekoliko meseci u Grčkoj, Albaniji, Rusiji, Austriji, na Svetoj gori... Režiser i koscenarista Boško Savković (scenario je potpisao i Veljko Topalović) ispričao nam je kako je izgledalo snimanje, koje institucije su podržale ideju filma, ali i čija vrata su im do danas ostala zatvorena.
– Put Miroslavljevog jevanđelja je jako čudan. Tekst je pisan u Bijelom polju pre više od 800 godina i iz malobrojnih naznaka se saznalo da je poručilac knez Miroslav humski. Ne zna se kako je rukopis stigao u Hilandar, ali je poznato da ga je kralj Aleksandar Obrenović dobio na dar od ovog manastira. Štampanje prvog fototipskog izdanja u 300 primeraka poručio je kralj Aleksandar 1897. godine od bečke štamparije.
Savković otkriva da je bilo izuzetno teško doći do tog izdanja. "Jednu knjigu ustupio nam je unuk istoričara Vladimira Ćorovića i odneli smo je u Beč. Tamo su nam pružili veliku podršku i pomoć da pronađemo štampariju u kojoj je naš vredni spomenik kulture pre više od sto godina štampan".
Finansijski i tehnički problemi pratili su filmsku ekipu od početka. Planirana tri i po meseca snimanja upravo su zbog nedostatka novca produžena na skoro godinu dana.
– Princip svetske produkcije je snimiti film o nečemu tamo gde se to dogodilo – ističe Boško Savković i dodaje da je bilo neophodno otići na Svetu goru gde je Miroslavljevo jevanđelje bilo punih 700 godina.
Rad na ovom lokalitetu je bilo komplikovano organizovati, jer odluku o snimanju donosi savet svih tamošnjih manastira. Slučaj je hteo da ekipa beogradskih entuzijasta sretne uglednog igumana Metodija na pecanju, i od njega dobije blagoslov bez kojeg ne bi bilo moguće početi rad.
Prateći tragove istorijskog kretanja Miroslavljevog jevanđelja, Boško Savković je sa svojim saradnicima stigao i do Petrograda. Tamo se u nacionalnoj biblioteci obreo list iz knjige koji je 1848. godine ukraden iz Hilandara i donet u Rusiju. Dragoceni list o čijoj lepoti je proneta slava u Rusiji 19. veka i dan-danas usamljeno stoji u staklenoj kutiji petrogradske biblioteke. Od našeg sagovornika saznajemo da nadležne ustanove Srbije nikada nisu tražile od ruskih vlasti da ukradeni list bude vraćen.
– Mi smo rekli u našem Ministarstvu kulture da ćemo Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Petrogradu pokloniti komplet fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja koje su uradile beogradske izdavačke kuće "Dosije" i Službeni list SCG i koji košta 3500 evra u zamenu za original tog lista. Tako bismo istrgnuti list priključili originalu. Niko nije obratio pažnju na to.
Savković ističe svoje ubeđenje da su autori filma o Miroslavljevom jevanđelju "uradili veliki posao za ovu državu". Prema njegovim rečima, kulturni spomenik uvršćen u 120 najvrednijih pokretnih dobara koje je stvorila ljudska civilizacija zavređuje veliko poštovanje.
Da li su u toku realizacije filma autori naišli na podršku ili pomoć od našeg Ministarstva kulture?
– Za sve smo od države dobili samo tapšanje po ramenu, ni jedan dinar nije izdvojen da se serijal uradi. Jedini novac koji smo dobili došao je od Sekretarijata za kulturu Vojvodine.
Kakvi su planovi posle beogradske premijere?
– Nameravamo da film šaljemo na razne festivale, najpre na martovski Festival dokumentarnog filma. Bilo je logično da javni servis RTS učestvuje u izradi ovakvog projekta, ali na dopis poslat direktoru državne televizije pre dve godine niko još nije odgovorio. Na projekcijama u nekim manjim gradovima po Srbiji prilazili su profesori književnosti i jezika sa pitanjem kad će oni to moći da prikažu deci u školama. To sve zavisi od finansija. Ambicija nam je da sa ovim filmom izađemo u svet koji treba da vidi film o Srbiji kao civilizovanoj, evropskoj zemlji sa 1000-godišnjom istorijom.
Da li će, ipak, posle velikog napora da se film snimi, i niza problema, stići neka pomoć i od naših vlasti? Od Boška Savkovića saznajemo, međutim, da je predstavnik Ministarstva kulture Srbije, koji je bio na pretpremijeri u Bijelom polju ustupio DVD sa filmom lokalnoj televiziji u Trsteniku, koja ga je nedavno prikazala. Bez znanja i dozvole autora, naravno.
B. Stojaković
[objavljeno: 17.01.2007.]
