Izvor: Blic, 25.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blago svetske kulture propada
Manastir Vavedenja Bogorodice u mestu Dolac u opštini Klina u kojem su najstarije freske naslikane u 14. veku pretvoren je u stovarište u koje povremeno navraćaju preduzimači kako bi razneli preostale kamene blokove.
Od 17. februara ove godine, kada je deo međunarodne zajednice priznao a kosovski parlament proglasio nezavisnost Kosova i Metohije, upadljiva je tišina medija i stručne javnosti po pitanju zaštite jedne od najznačajnijih arhitektonskih celina evropske kulturne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << baštine - kaže za "Blic nedelje" Mirjana Menković, predsednica Centra za očuvanje nasleđa Kosova i Metohije "Mnemosine" i kustoskinja Etnografskog muzeja u Beogradu.
- Najveće i najstrašnije razaranje kulturne baštine posle Drugog svetskog rata dogodilo se upravo na području Kosova i Metohije. Uviđajući indolentnost nadležnih institucija, 1998. godine zajedno sa časnim ljudima iz profesionalnih udruženja osnovala sam nevladinu organizaciju "Mnemosine" jer smo pretpostavili šta će se dogoditi. Tada smo se upustili u obiman i opasan posao popisivanja i klasifikacije nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara na teritoriji KiM. Posle deset godina u novim političkim i geostrateškim okolnostima, mi se i dalje trudimo da radimo svoj posao najbolje što možemo i obaveštavamo domaću, a pre svega svetsku javnost da su crkve Svetog Nikole u mestima Kijevu i Mlečane iz 14. i 16. veka porušene do temelja, da su potpuno neobezbeđene i predstavljaju mesto za okupljanje probisveta i sitnih švercera - kaže Mirjana Menković, i dodaje da je decentralizacija u oblasti zaštite kulturne baštine kardinalna greška utemeljena u novu kulturnu politiku u Srbiji posle 2.000 godine
- Nerealno je očekivati da se kvalifikovani ljudi po zavodima u Nišu i Kraljevu upuštaju u rizičan i ogroman posao na teritoriji koju po novim zakonima decentralizacije pokrivaju. Pokušali smo da prevodom dokumenata Saveta Evrope još 2004. godine ukažemo nadležnim institucijama kulture na modele državne strategije zaštite kulturne baštine, ali smo došli u situaciju da seoska kulturno-umetnička društva po enklavama gde žive Srbi dobijaju velika sredstva za kulturne programe u Pokrajni. Naravno da je potrebno da se naš živalj na Kosovu socijalizuje na tradicionalan način negujući narodne običaje, ali se bojim da je očuvanje spomenika kolevke evropske kulture 2008. godine u specifičnim političkim okolnostima mnogo kompleksnija operacija od prela i folklora. Ministarstvo kulture u Srbiji od 2000. opstruira te kompleksne operacije zaklanjajući se iza kvazidecentralizacije - objašnjava Mirijana Menković.
Branimir Jokić, direktor nekadašnjeg Muzeja u Prištini koji je sada pretvoren u Kosovski muzej, naglašava da se albanska stručna javnost iz straha i solidarnosti sa političkim elitama ne oglašava povodom katastrofalnog uništavanja kulturne baštine na prostoru Kosova i Metohije.
- Od 1999. do danas uništeno je oko 140 spomenika, svetinja i objekata na Kosovu i Metohiji. U martovskom pogromu 2004. uništeno je 19 spomenika kulture, od kojih šest u prvoj kategoriji, što znači crkvenih građevina iz 14, 15. i 16. veka, i 16 svetinja, crkava koje nisu kategorisane, što je ukupno 35 spomenika i crkava. Niko iz stručne javnosti koju čine kolege Albanci nije analizirao tu alarmantnu rušilačku oluju. Međunarodna zajednica ne uspeva ni dan-danas da makar obezbedi lokalitete gde su porušeni spomenici. Njihovi stručnjaci sačinjavaju uz našu asistenciju precizne izveštaje, ali kulturna baština Kosova i Metohije predstavlja kolateralnu štetu najnovijeg prekrajanja granica na Balkanu - kaže Branimir Jokić, i naglašava neophodnost formiranja regionalnog centra u čiji rad bi bili uključeni svi profesionalci iz zavoda na teritoriji Srbije.
- Država bi morala da objedini intelektualne kapacitete iz oblasti zaštite kulturne baštine i da jasno, osmišljeno i dobro finansiranom akcijom pokuša da sačuva kulturno nacionalno blago, a ne da Ministarstvo kulture nema u 2008. godini nijedan pokrenut projekat na Kosovu i Metohiji - završava Branimir Jokić.
Bogoslovija bez đaka
U zgradi prizrenske Bogoslovije utočište su našli ljudi izbegli iz različitih delova Kosova i Metohije od pogroma 17. marta 2004. godine. Iako delom spaljena, Bogoslovija je predstavljala privremeni dom za ljude nealbanske nacionalnosti čije su kuće spaljene u kosovskim demonstracijama. Deo njih je svoj život nastavio u vojnoj bazi KFOR-a u Prizrenu, a deo se preselio u severni deo Kosova i centralnu Srbiju. Pored ruševina crkve Svetog Đorđa u centru Prizrena i spaljene Bogoslovije lokalno stanovništvo prolazi okrenute glave kao da se nikada ništa nije dogodilo. Jednostavno ne žele da remete ugođaj prolećnog uličnog žamora pogledom na zgarište i ruševine.
