Izvor: Politika, 27.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blago ohridske riznice
Najnovije otkriće grobnice mlade devojke, sahranjene u petom veku pre nove ere, potvrđuje pretpostavke naučnika da su vrata ovog arheološkog bogatstva tek odškrinuta
Od našeg dopisnika
Ohrid – Malo je smrtnika na ovim balkanskim prostorima koji dožive privilegiju da svoj životni poziv ostvare onako kako su oduvek želeli, i još uz „potpunu” podršku države. Takva sreća zadesila je ohridskog arheologa Paska Kuzmana, nepokolebljivog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tragača po artefaktima iz prohujalih milenijuma, pohranjenih pod makedonskom zemljom.
Njegova strast poklopila se sa interesovanjem čelnika aktuelne makedonske vlasti, pa je Kuzman dobio odrešene i ruke, i kesu, da se svojim poslom bavi posvećeno i bez ograničenja koja prate arheološku nauku.
Ta saradnja zaljubljenika u starine, Ohrid i rodnu Makedoniju, i aktuelnog makedonskog premijera Nikole Gruevskog daje plodove kojima se ne mogu pohvaliti njihovi prethodnici na istim poslovima. Kuzman je do pozicije direktora Direkcije za zaštitu kulturnog nasleđa stigao svojom zaslugom, bez političkih patrona i veza sa vlasti, na kojoj, inače, počivaju mnoge delatnosti u Republici Makedoniji. Samotnjački, često i mimo zacrtanih planova državnih institucija koje propisuju i planiraju arheološka iskopavanja, Kuzman je 2002. godine, u podnožju Samuilove tvrđave, otkopao zlatnu masku i zlatnu ruku sa prstenom, etabliravši time sebe kao arheologa svetskog profila.
Kada mu se pružila prilika da novog premijera Nikolu Gruevskog uputi u arheološke tajne i njihov značaj za potvrdu makedonskog identiteta, Kuzman je dobio sve ono o čemu je sanjao od dana kad je odlučio da mu arheologija bude životna preokupacija. U nedovršenoj knjizi „Ohrid i njegove riznice” Riste Kuzmanovskog, jednog drugog znamenitog Ohriđanina, Pasko Kuzman dopisuje stranice, vadeći iz te riznice arheološke i istorijske dragulje i čuvajući ih kao njegovi sugrađani čuvenu ohridsku pastrmku.
Početkom ovoga leta Kuzman je svojim novim otkrićem ustalasao arheološki svet i makedonsku javnost, dodavši svojoj priči o autentičnosti makedonskog naroda „zlatne i neporecive dokaze”.
Kad smo prošlog leta u njegovoj čuvenoj „Troji” (radnom kabinetu smeštenom u potkrovlju Ohridskog zavoda za zaštitu spomenika), razgovarali o zlatnoj maski i još neotkrivenom blagu u prestonici makedonskog turizma, tvrdio nam je da je sanjao lokaciju koja je skrivala masku. Danas kaže da više ne mora da sanja jer je otkopao ulaz u Riznicu i sada, natenane, raščišćava grobove blagorodnika koji su nekada tu sahranjeni uz obrede i obeležja koja svedoče o neprolaznom sjaju i bogatstvu drevnog Lihnidosa.
Na šest metara od mesta gde je pre šest godina otkopao Zlatnu masku, Kuzman je svetu pokazao grobnicu 167 na Gornjoj Porti u podnožju Samuilove tvrđave. Reč je o grobu sa ostacima maloletne pokojnice koja je tu, po njegovoj proceni, sahranjena u prvoj polovini petog veka pre naše ere.
Na osnovu dimenzija zlatne tkanice kojom je pokojnica bila opasana, zaključeno je da ona nije imala više od šesnaest godina, a o njenom blagorodničkom poreklu svedoči zlatni nakit kojim je bila „zatrpana” pri sahrani.
U unutrašnjosti grobnice otkriveni su mnogobrojni prilozi nakita od zlata, srebra, bronze, ćilibara i keramike. Od svih, najfascinantnija je garnitura od zlatne folije išarana istovetnim ornamentima na kojima dominiraju koncentrični krugovi u vidu osmice. Njima su bili prekriveni delovi tela pokojnice; oči, usta, srce i bedra, kako se to činilo pri sahrani blagorodnika pet vekova pre Hrista.
U grobnici su otkriveni i drugi predmeti – nakit koji je pripadao pokojnici i predmeti koje je ona koristila. Pažnju stručnjaka posebno je zaokupilo otkriće perli od ćilibara, a Pasko Kuzman kaže da je upravo nakit od ćilibara potvrda o razvijenoj trgovini tadašnjeg Lihnidosa sa ostalim svetom, pa i sa skandinavskim zemljama u kojima je u to doba pravljen nakit od ćilibara.
Prvi čovek makedonske arheologije tvrdi da je sahranjena devojka živela u eri Aleksandra Prvog Filhelena, što je nova potvrda da je reč o dalekim precima današnjih Makedonaca.
Na lokaciji koja se nalazi između Gornje Porte i crkve Sv. Bogorodice Perivlepte, na kojoj je otkriven grob šesnaestogodišnje devojke, registrovano je još grobova a šta oni kriju i kad će to biti pokazano svetu, odlučiće Pasko Kuzman.
Boraveći ovih dana u Ohridu, saznali smo da će predmeti iz groba 167 biti izloženi u Zlatnoj sobi u Muzeju Robevih početkom jeseni. To će biti novo-stara destinacija turista koji posećuju Ohrid, koji sada mogu da vide i mesto na kojem je Pasko Kuzman otkrio zlatnu masku i, ovde opisanu, grobnicu, i iznova se uvere da je Ohridska riznica samo odškrinuta.
Kuzman nam je poverio da će za njega novi izazov biti Kiklopske zidine koje je otkrio pre nekoliko godina i koje će, kako smatra, odgonetnuti još jednu tajnu iz bogate prošlosti nekadašnjeg Lihnidosa, a današnjeg Ohrida.
-----------------------------------------------------------
Ohrid na Internetu
Početkom ovog meseca promovisano je elektronsko izdanje časopisa „Makedonski arheološki vesnik”, zajednički projekat Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa Republike Makedonije i Instituta za društvena i humanistička istraživanja Evro-Balkan. Glavni urednik časopisa je Pasko Kuzman, a list je pokrenut sa ciljem da se makedonskoj i svetskoj javnosti jednom mesečno predstave rezultati arheoloških istraživanja na tlu Makedonije. U prvom broju ovog internet lista objavljeni su tekstovi i fotografije o ovogodišnjim istraživanjima i otkrićima na arheološkim lokalitetima u Ohridu, Isar Marvincima i Stobiju, na kojima se intenzivno istražuje od početka leta. Časopis je zanimljiv jer, pored pomenutih podataka, zainteresovanima pruža mogućnost da se izvorno upoznaju sa svim arheološkim lokalitetima na tlu Makedonije, a kojih je više od četiri hiljade.
Mile Radenković
[objavljeno: 28/08/2009]
.jpg)
