Izvor: Blic, 16.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivša Juga na sceni
Bivša Juga na sceni
Treći internacionalni istanbulski prostor festival počeo je 6. avgusta na najposećenijem mestu na svetu, na Sultanahmet trgu smeštenom između Aja Sofije i Plave džamije. Na tom mestu, naime, Gradsko istanbulsko pozorište ('Šeher teatar') je u koreografiji slično nekoj pripremi za bitku, uz zvuke zurli i drugih instrumenta, i u kostimima vojnika spremnih za boj, izvelo niz vojničkih pesama. Bila je to neposredna najava festivala koji ne uvažave principe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << savremenih pozorišnih smotri.
Selektor istanbulskog prostor festivala Nurulah Tunčer, naime, smatra da, s obzirom na to da u Istanbulu već postoji, kako kaže, 'klasičan pozorišni festival kao i svugde drugde, na kome učestvuje i, recimo, Bob Vilson, treba pokušati otvoriti prostor za saradnju na drugi način'. Otvoreni prostor i spomenici kulture na Zlatnom rogu, istorijskom jezgru Istanbula, pravo je mesto za susret savremenih umetnika kako bi se 'na simbolički način ukrstila prošlost i sadašnjost', kaže on.
Kada je reč o nama i kulturnom prostoru bivše jugoslavije, on se tokom nekoliko istanbulskih noći dana izukrštao na niz načina. Na istanbulskom festivalu, koji se završava večeras, učestvuje dvadeset dve zemlje koje su u neposrednoj prošlosti bile zahvaćene ratom ili su bile u neposrednom ratnom okruženju. Stoga su se na programu ove smotre našle predstave iz svih zemalja bivše Jugoslavije, izuzev Slovenije, kako bi iz svog ugla i iskustva kazale nešto više o miru danas. Ove predstave su, međutim, bavile međusobno sasvim nezavisnim temama. Beogradsko dramsko pozorište je tako učestvovalo sa 'Malom trilogijom smrti', opore Elfride Jelinek, Podgorica sa Ibzenovom 'Norom', Zeničko pozorište sa savremenom građanskom komedijom turskog pisca Memeta Bajdura, Makedonci su izveli nekoliko predstava, počev od 'Dnevnika jednog ludaka' do Joneskovih 'Stolica', dok je Osiječko pozorište izvelo 'Dezdemonu' Paula Vogela. Sve to, međutim, nije omelo ono drugo ukrštanje, naprotiv. Mladi glumci, naročito iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije, ali i domaće snage - turski umetnici, dočekivali su jutra iz zvuke gitara, trubi harmonika i udaraljki. Ovaj čudni, ad hok formirani orkestar, koji je jedno veče predvodio mladi glumac iz Sirije, naterao je poslovično mrko obezbeđenje hotela sa pet zvezdica da popusti i mirno sačeka sedam sati i početak doručka. Na pitanje da li je samo jezik razlog zbog koga se najviše druže sa kolegama iz bivših jugoslovenskih republika, mladi beogradski glumac Aleksandar Lazić kaže: 'Ne, nego pesme. Svi znamo sve!'
Kada je o predstavama iz ostatka sveta reč, tu stvari stoje nešto drugačije. Predstava iz Katara, zanimljivog naslova 'Katil', zapravo bila monodrama čija je tema košmarni snovi savremenog čoveka i njegovo nesnalaženje u svetu. Niz ekspresivnih slika, podržan video snimcima razaranja na Bliskom istoku, imao je neverovatan uticaj na publiku. Bilo je, naime, mnogo muškaraca koji su plakali tokom izvođenje ove predstava, dok je nekoliko njih na kraju uzvikivalo 'Alah je veliki'. Nesrećna sudbina čuvaške majke, čija su dva sina otišla u rat, ne kaže se koji, i tamo ostala, nije bila tako bučno pozdravljena. Najbliže određenje ove predstava iz Čuvasistana, zemlje za koju je retko ko čuo, slično je takozvanoj naivnoj umetnosti. Najzanimljiviji utisak jeste da je na domaću publiku najsnažnije delovala tema smrti kojom se na osoben način bavi Elfrida Jelinek i neposredno, skoro naivno pozorište Sirije, Tatarstana, Iraka ili Katara. Svojom jednostavnošću predstave ove vrste izazvale se emocije, reakcije i na kraju oduševljenje.
Željko Jovanović
