Izvor: Blic, 26.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivis i Bathed
Bivis i Bathed
Kada su se 1993. pojavili na MTV-ju, Bivis i Bathed, dvojica besprizornih, neprilagođenih i, kasnije će se pokazati, fantastično zabavnih, ultrakul tinejdžera u šortsevima i AC/DC i Metallica majicama, nisu znali šta da očekuju od sveta, ali ih, što je značajna prednost, to nije mnogo ni zanimalo. Bar je tako delovalo, ako ste gledali njihove animirane avanture, koje su počinjale i završavale se na starom kauču ispred zauvek uključenog televizora. Svet >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je, međutim, reagovao sa oduševljenjem koje je iznenadilo i samog autora Majka Džadža, rođenog Ekvadorca, odraslog u Novom Meksiku i privatno i profesionalno u potpunosti posvećenog blagotvornim fenomenima popularne kulture. Od eksperimentalne nedeljne polusatne emisije neverovatnom brzinom pretvorili su se u udarni šou koji se emituje dva puta dnevno, uokviren posebnim muzičkim programom nazvanim 'Rock Videos That Don’t Suck'.
Bivis i Bathed su, dakle, bacili na kolena svet kome ni po čemu ne pripadaju i u koji se, naizgled, ni najmanje ne uklapaju. Njihove osnovne karakteristike su apsolutno nepoštovanje sistema, uzaludnost, potpuna socijalna i politička nekorektnost i, čak, neka vrsta autizma. Upravo to - uz dodatak naglašeno oskudnog rečnika ograničenog na uzdahe, mrmljanje i reči kao 'cool', 'suck' i činjenice da im, što je ultimativna prednost, ni do čega nije stvarno stalo - učinilo ih je tako neodoljivim. Vanvremenska vrednost Bivisa i Batheda, verovatno najblistavijih antijunaka na planeti koncipiranoj i kontrolisanoj po sistemu 'svi protiv svih', potvrđuje se odnedavno ponedeljkom na upravo pokrenutom kanalu MTV Adria. Možete ih slobodno obožavati, njima je ionako svejedno.
Koncert za Desnicu
Ovih dana je obeležena stogodišnjica rođenja velikog pisca Vladana Desnice (1905-1967), jednog od klasika srpskog modernizma. Njegov roman 'Proljeća Ivana Galeba' nije dobio NIN-ovu nagradu za 1957. godinu (te godine otišla je u ruke jednom uticajnom beogradskom piscu kojeg se malo ko danas seća), ali mu (romanu, naravno) nije smetalo da se uvrsti među nekoliko najznačajnijih romana stoleća. Sada će 'Proljeća', upravo u izdanju NIN-a, biti ponovo objavljeno u kolekciji deset najznačajnijih romana koji nisu dobili NIN-ovu nagradu. Desnica je, što je manje poznato, bio strasnik filmske umetnosti, jedno vreme je pisao i filmske kritike. Napisao je i scenario za film 'Koncert' reditelja Branka Belana, koji je l954. godine prikazan na prvom pulskom festivalu i nakon toga lagano sklonjen u stranu, bez prave distribucije po našim bioskopima.
Projekcija filma 'Koncert' u Kulturnom centru Beograda bila je višestruko značajna, jer je film samo u Jugoslovenskoj kinoteci mogao da bude viđen u okviru nekakve panorame. Kad sam ga sada pogledao posle blizu trideset godina, shvatio sam zašto je ovaj izvanredan film (hrvatski kritičari su ga proglasili najboljim hrvatskim filmom) bio mrgodno dočekan i ubrzo skrajnut. To je bio prvi jugoslovenski film posle Drugog svetskog rata u kojem se sugestivno progovorilo o propadanju srednje građanske klase i propadanju građanske kulture koju u ovom filmu metaforično oličava klavir. Prateći nesrećnu sudbinu neostvarene pijanistkinje Eme, 'Koncert' nas provlači od austrougarskih dana do novih partizanskih oslobodilaca. Dva Dalmoša osobenih stvaralačkih ličnosti i izvrsne obaveštenosti, Desnica i Belan (koji je uz režiju potpisao i sinopsis) načinili su delo koje i danas gorko odzvanja. Obojica su u sudaru sa zvaničnicima i u životu loše prošli, ali to je već druga priča.
